Између политике и новца: Може ли Савет за заливску сарадњу (GCC) преживети?
Ситуација на Арабијском полуострву никад гора
Савет за заливску сарадњу (Гулф Цооператион Цоунцил, GCC) основан је 1981. године с намером привредне и политичке сарадње Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата, Кувајта, Катара, Бахреина и Омана, који су првенствено били суочени с Исламском револуцијом у Ирану и забринути због политике извоза револуције. Тридесет и седам година касније будућност GCC-a је под знаком питања више него икада.
Прочитајте и:
Наиме, политички успон шиитских заједница извор је страха који обележава многе арапске монархије Персијског залива, које имају значајно шиитско становништво којим морају управљати. У подручју тих држава живи многобројна шиитска мањина (у случају Бахреина већина под сунитском влашћу), као и значајна мањина иранске емиграције. Колико је тај страх оправдан може се видети у прилици коју је донело такозвано Арапско пролеће. Оно је било повод за истицање највеће шиитске заједнице у Персијском заливу ван Ирана и Ирака, у Бахреину.
Шиитска већина Бахреина је пробуђена деловањем иранско-ирачког духовника Хадија ал-Мударисија, личног представника Имама Homeinija у Бахреину, које је завршило нередима 1979. и 1981., и стварањем Исламског фронта за ослобођење Бахреина, са седиштем у Техерану. Сличне организације и активности створене су у Кувајту, Уједињеним Арапским Емиратима и Саудијској Арабији. На крају су такви устанци водили стварању Савета за заливску сарадњу (GCC) у мају 1981. године, у које су се удружиле све арабијске државе, изузев Јемена.
У две државе ПРВИ ПУТ уведен ПДВ!
GCC је створен као јак савез против иранског утицаја у Персијском заливу. GCC је такође подржавао Ирак у Ирачко-иранском рату, пружајући Садаму Хусеину финансијску и војну помоћ, организовану уз помоћ Сједињених Држава и Уједињеног Краљевства. После рата, извоз револуције је јењавао, настале су друге спољнополитичке прагматичне струје, али су исламски покрети ипак постали главна последица Исламске револуције.
Ко и зашто покреће крваво коло на Блиском истоку?
Односи Ирана са земљама GCC-a посебно су поправљени током владавине Хашеми-Рафсанџанија и Хатамија, уз велику подршку оманског султана Кабуса. Такав однос настављен је и за време Ахмадинеџада, када су иранске и саудијске вође јавно показали наклоност између две религијски повезане земље. Конфронтацијски и револуционарни говор је поступно јењавао и давао место дипломатском и прагматичном приступу, посебно након што је на саудијски трон дошао краљ Абдулах.
Додатне потешкоће настале су напредовањем иранског нуклеарног програма и балистичког ракетног програма, који се сматрају претњом у арапским земљама. С друге стране, GCC је 1984. створио неколико заједничких војних структура које су под саудијском командом спремне на брзу акцију. Међународни притисак земаља GCC-a је посебно ојачан након 2000. године.
Земље Арабијског полуострва позивају у неколико декларација 'Иранску Исламску Републику' на позитиван одговор на иницијативу Уједињених Арапских Емирата за мирним решавањем статуса три острва (Тонб Алкобра, Тонб Алсукра и Абу Муса) кроз дијалог и преговоре, у складу с Повељом Уједињених нација и међународним правом. Но, истовремено се истичу меки сукоби кроз питање имена Персијског залива, панарапске политике, сецесионистички покрети у провинцији Хузестан у Ирану коју насељавају Арапи, као и шиитски покрети у сунитским земљама.
Нафта као политичко и економско оружје: Како је црно злато уздрмало свет
Нико од њих није очекивао како ће претња GCC-u доћи изнутра. Сада је Катар главни проблем, посебно након што су Ријад, Абу Даби и Манама прекинули дипломатске односе с емиратом 5. јуна 2017. године, чему се придружио и Египат. Саудијци су овај потез оправдали тврдњом како Катар подржава екстремистичке групе као што су Ал-Каида и шиитске милиције које финансира Иран. Прави разлози за прекид дипломатских односа нису толико јасни. Иако Катар јасно подржава Муслиманско братство, што нарочито љути Саудијце, Емирате и Египћане, чини се да је више разлог у томе што Ријад не жели да дозволи Катару независну спољну политику. Истовремено су јавности приказани докази како је Катар плаћао откупнину ирачким шиитским милицијама за катарске држављане.
Уместо да очекивано стане, одрекне се своје суверености и делује као сателитска држава саудијске врхушке, Катар се брзо окренуо Турској и Ирану за увоз важних роба. У августу 2017. године емират је обновио дипломатске односе с Ираном који су били прекинути након што су 2016. године нападнута двојица саудијских дипломата у Техерану. Упркос иранској и турској помоћи, Катар и даље скупо плаћа своје потезе. До октобра 2017. Катар је морао да уложи 39 милијарди долара у своју привреду из својих страних резерви које досежу 340 милијарди долара. Трговина с GCC-om и туристи из GCC-a су напустили Катар и снажно погодили катарску економију.
Исламске земље ОШТРО осудиле Трампову одлуку да Јерусалим прогласи главним градом Израела
Међутим, блокада Катара такође штети другим државама GCC-a, па на крају слабе Савет у целини. Дубаи, који је део Емирата, највише губи у трговини. Катарске компаније у Емиратима у потпуности запошљавају локалне раднике, па би се могао догодити преседан да много људи одједном остане на улици јер се катарским корпорацијама забрањује рад у Емиратима. Штету ће осетити и тржиште некретнина у Дубаију јер су Катарци купили некретнине у вредности од 500 милиона долара само у 2017. години.
Јавио се и Међународни монетарни фонд који је потврдио крајем прошле године како слаби привредни раст GCC-a, организације која је омогућила слободну трговину и слободно прекогранично кретање људи. Наставак овакве политике водиће смањивању поверења, мањим улагањима, већим ценама и заустављању привредног раста у Катару а вероватно и остатку GCC-a.
Бивши премијер Катара ШОКИРАО ЈАВНОСТ: Открио ко је све финансирао РАТ У СИРИЈИ и рушење АСАДА
Кувајт и Оман преузели су улогу медијатора у овом сукобу, због своје традиционалне улоге неутралности и компромиса коју су кроз историју градили унутар GCC-a. Саудијска Арабија и Емирати су у потпуности окренути против Катара, док су Оман и Кувајт мање земље и схватају колико је потребно одржавати GCC у животу и пронаћи средњу путању према решењу сукоба. Уместо прихватања те медијације, Саудијци и Емирати су најавили у децембру прошле године стварање новог политичког и војног партнерства, одвојеног од GCC-a. Обе земље имају најјаче војске у Савету, и самим тим стварају агресивни фронт против Ирана и иранских савезника у Јемену, Либану и Ираку. Ове две земље већ дуже време сарађују с намером стварања новог средишта јасне и радикалне политике на Арабијском полуострву.
Русија инвестира у нови саудијски мегалополис Неом
Истовремено не желе ризикују разилажење Кувајта и Омана реалним гашењем GCC-a, посебно због економских разлога. Кувајт и Оман су такође врло важни за безбедност GCC-a и суочавање с Ираном. Постоје и снажне наде у јачу интеграцију организације, а то потврђује и воља заснивања компаније која би водила новчане трансфере за свих шест држава чланица. Катар је укључен у тај план. Тиме се жели нагласити како и даље постоји подручје сарадње барем на привредном пољу ако не на политичком. Тешко је схватити како се те државе могу сагласити око новчаних питања док и даље траје блокада катарске привреде. Постоје неки знаци како би се блокада ипак могла смањити. Саудијци и Емирати размишљају о смањивању рестрикција на кретање цивила између три земље, што би био важан и велики корак према решавању спора.
Потпис Шојгуа који је УПЛАШИО Запад: Шта се крије иза војно-техничке сарадње Русије и Катара?
Уосталом, економска интеграција је увек била најважнија за GCC, док је политичка сарадња увек била под упитником. Чешће су постојали сукоби међу чланицама колико је потребно подстицати сувереност, а колико стварање хомогене спољне политике. Та 'хомогена' политика је од почетка била везана уз саудијске верзије и планове, па није чудо што су се друге петромонархије Арабијског полуострва побуниле. Упркос политичким разликама, међутим, GCC је увек проналазио начине сарадње. Новац је увек приближавао те земље које све више схватају како је нејединство и мањак сарадње најштетнији за њих саме.