ИЗВОЗ ЧЕЛИКА РАСТЕ: Многе државе укидају царине за овај метал, шта то значи за Србију?
Да ли је укидање царина добар знак и за нашу земљу?
Посматрано у милионима евра, извоз челика из Србије у свет је у првом кварталу 2021. у односу на исти период прошле године порастао за око шест одсто док је извоз у ЕУ опао за око два процента.
ДА ЛИ ЈЕ ОВО СУНОВРАТ БИТКОИНА? Тренд опадања вредности се наставља, сада је далеко испод 40.000 долара
"ПРАВИЋЕМО НАЈБОЉЕ ПУТЕВЕ У СРБИЈИ" Председник Вучић најавио нове инфраструктурне пројекте у нашој земљи
ШТА ЈЕ ДОВЕЛО ДО ОВОГА? Цене на тржишту хране енормно РАСТУ и ту се неће зауставити!
Сједињене Америчке Државе и Европска унија најавили су да ће почети да преговарају о укидању тарифа на челик и алуминијум које је Вашингтон увео током председничког мандата Доналда Трампа. То би можда могло да доведе до укидања квота и смањења царина за наше извознике, смедеревску железару и ужичку ваљаоницу, али нужно и не мора да значи.
У заједничком саопштењу, амерички трговински представник и Европска комисија наводе да остају посвећени брзом укључивању у ове преговоре како би пре краја године пронашли решења која ће показати како САД и ЕУ могу да се позабаве проблемом прекомерних капацитета и обезбеде дуготрајну одрживост индустрије челика и алуминијума, пише Политика.
Њихов заједнички циљ је да окончају спор пред Светском трговинском организацијом који је покренула ЕУ, после више неуспелих покушаја да постигне договор са Трамповом администрацијом.
САД су у јуну 2018. увеле царину од 25 одсто на европски челик и од 10 процената на европски алуминијум, наводећи као разлог забринутост за националну безбедност. ЕУ је укључила контрамере за амерички извоз у вредности од 6,4 милијарде евра. Додатно, да би заштитила своје челичане ЕУ је увела квоте на увоз челика из трећих земаља, међу којима је и Србија.
Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије, каже да је међународно тржиште врло умрежено, па самим тим поремећаји у једном делу света се могу више-мање одразити на пословање појединих земаља, региона, па и целокупне спољне трговине.
У погледу трговине челиком, она је била ограничена тензијама између водећих привреда света које су прибегле протекционистичким мерама како би, условно речено, заштитиле домаћу производњу од стратешког значаја.
Према његовим речима, укидање царина које је претходна администрација у Вашингтону увела према ЕУ, јесте добар знак, али се поставља питање ограничења која се односе на кинески челик.
Подсећања ради, након што су САД укључиле додатне царине на увоз индустријских метала из Кине, веће количине сировина су преусмерене ка ЕУ, чиме је према наводима Брисела, знатно била угрожена производња у ЕУ чланицама, које су биле ценовно мање конкурентне.
- У том смеру, укидање царина на релацији САД–ЕУ, не мора да значи да ће се убрзо отклонити ограничења на извоз челика из Србије. Оно што брине, јесте да се у економском сукобу, у смислу неконвенционалне, конкурентске утакмице на глобалном тржишту, САД и ЕУ могу посматрати као једна страна, која се на неки начин супротставља растућем утицају Кине на глобалном нивоу, а посебно у Европи, сматра Станић.
Он наглашава да Србија настоји да европским партнерима укаже на потребу преиспитивања одлуке о ограничењу извоза челика, а отопљавање економских односа између Вашингтона и Брисела даје додатну аргументацију у правцу даље либерализације међународног тржишта.
Посматрано у милионима евра, извоз челика из Србије у свет је у првом кварталу 2021. у односу на исти период прошле порастао за око шест одсто док је извоз у ЕУ опао за око два процента.
У погледу укупног извоза челика, према Станићевим речима, тржиште ЕУ прима око 80 одсто сировина из Србије, а најзначајнија извозна тржишта су Италија, Бугарска и Пољска. Извоз ХБИС групе је и даље под утицајем квота из ЕУ, али ова компанија остаје један од водећих извозника Србије.
Како се наводи у најновијем издању билтена "Макроекономске анализе и трендови" вредност тренда производње основних метала од почетка 2013. до маја 2019, повећана је 2,7 пута. Стручњаци указују да је основни фактор овог раста био улазак кинеске ХБИС групе у власништво железаре.
Америчке антидампинг царине на увоз легираног алуминијумског лима односе се на 18 држава: Србију, Бахреин, Бразил, Хрватску, Египат, Немачку, Индију, Индонезију, Италију, Оман, Румунију, Словенију, Јужну Африку, Шпанију, Тајван, Турску, Грчку и Јужну Кореју.
Америчка царина на увоз алуминијумског лима од марта износи 25,84 процента уместо 11,67 одсто, колико је било предвиђено прелиминарном одлуком из октобра прошле године и знатно је погодила нашег јединог извозника "Импол севал", ваљаоницу алуминијума из Ужица, који пласира обрађене легуре овог метала на тржиште САД.
Када је реч о алуминијуму Трампове царине и криза изазвана вирусом корона је за скоро 90 одсто већ смањила извоз у Америку. Продаја обрађеног алуминијума на овом тржишту 2017. била је занемарљива да би знатно скочила 2018. и посебно 2019, када је извезено алуминијума у вредности 20,8 милиона евра или 8.200 тона. Међутим, због прошлогодишњег ограничења Трампове администрације на тамошњем тржишту је продато свега око хиљаду тона у вредности од око два милиона евра.
Поређења ради, Америка је пре две године била на трећем месту када је реч о извозу нашег алуминијума, а сада је на деветнаестом.