Кина на ивици енергетске катастрофе? Санкције САД заустављају иранску и венецуеланску нафту - Пекинг гомила залихе док прети ТОТАЛНИ ХАОС у снабдевању

Кина добија до петине увозне нафте из Ирана и још 4 до 5% из Венецуеле, често кроз тајне канале како би заобишла санкције Сједињених Држава или је барем то био случај пре недавних поремећаја.

Потез америчког председника Доналда Трампа раније овог месеца да смени дугогодишњег лидера Венецуеле Николаса Мадура, преусмери венецуеланску нафту ка САД и уведе 25% царина на робу повезану са Ираном, изазвао је озбиљна питања о енергетској безбедности у другој највећој економији света.

Цене нафте накратко су порасле због страха да би кинеске јефтине иранске испоруке могле бити погођене, док су стручњаци упозорили да би заплене танкера повезаних с Венецуелом додатно ограничиле доток нафте.

Може ли домаћа производња надоместити губитак?

Пекинг, с друге стране, има ограничен простор да се ослони на домаћу производњу нафте како би попунио мањак. Већина кинеске увозне нафте пролази кроз уски и загушени Малака теснац, који Пекинг дуго третира као стратешку рањивост. Теснац, којим патролира америчка морнарица, постао је потенцијална тачка загушења током првог мандата Трампа, док су билатералне тензије с Вашингтоном расле.

Године 2019. председник Си Ђинпинг наредио је повећање истраживања и прераде нафте у земљи, покренувши Седмогодишњи акциони план и милијарде нових инвестиција кинеских нафтних компанија ЦНПЦ, Синопец и ЦНООЦ. Ипак, ти помаци су били ограничени.

Домаћа производња порасла је са 3,8 милиона барела дневно (бпд) 2018. на око 4,32 милиона бпд прошле године. Међутим, чак ни раст из нових бушотина, укључујући експлоатацију шкриљца (tight оил), могао је само да надокнади пад производње великих кинеских нафтних поља, попут Daqinga у североисточној провинцији Хеилонгђанг и Схенгли на источном делти реке Жута.

Јуне Гох, старија аналитичарка тржишта нафте у Сингапуру, из компаније Спарта Commodities, рекла је да је кумулативни раст производње од 8,9% од 2021. ''огроман'' и да премашује циљ Пекинга од еквивалентних 4 милиона барела дневно.

- Недавни ризик по снабдевање показује да је оно што раде исправно - рекла је Гох за DW, али је упозорила да даљи раст производње вероватно неће бити ''експоненцијалан'', јер кинеске нафтне компаније тешко откривају нове резерве.

Други стручњаци из сектора нафте, који прате напоре Кине да повећа домаћу производњу, ситуацију описују још оштрије.

- Упркос огромним улагањима током последњих 15 и више година, производња је углавном ''trčala у месту''- рекао је Лаури Myllyvirta, водећи аналитичар Центра за истраживање енергије и чистог ваздуха, за DW.

Он је додао да, упркос милијардама јуана у нове бушотине, фракинг и offshore пројекте, домаћа производња нафте ''није померена''.

Залихе нафте помоћи ће да се надокнаде губици из Ирана и Венецуеле

Пошто домаћа производња нуди мало могућности за раст, Пекинг више рачуна на нафтне резерве. Од краја 2023. кинески креатори политика значајно су убрзали ширење и пуњење хитних залиха, познатих као стратешке резерве нафте (СПР). Овај потез подстакле су растуће геополитичке тензије након руске инвазије на Украјину и глобални скок цена енергије.

Кина је била делимично заштићена након договора с Ираном и Русијом за обезбеђивање сирове нафте по значајно сниженим ценама, испод тржишних, упркос западним санкцијама. Москва је постала главни снабдевач Кине све до прошле године, када су америчке санкције руским фирмама и танкерима изазвале видљив пад снабдевања.

Иран је од тада попунио велики део празнине, при чему је готово цео извоз, до два милиона барела дневно у једном тренутку прошле године достављен Кини путем тајних флота, трансфера са брода на брод и препакивања ради прикривања порекла и избегавања праћења.

Ове залихе додатно су повећане 2025. године, а Реутерс је у октобру известио да ће 11 нових складишта бити оперативно почетком ове године.

Гох сматра да ће, уместо повећања производње, складиштење помоћи Кини да додатно ојача енергетску независност услед вероватног пада снабдевања из Ирана, Венецуеле и Русије.

- Кина тренутно има покриће од 110 дана, што је више од циља ОЕЦД-а од 90 дана - рекла је, мислећи на СПР и комерцијалне резерве. 

- Поставили су циљ од 180 дана, па ће сада напори у складиштењу бити убрзани с обзиром на геополитичке ризике.-