Kina na ivici energetske katastrofe? Sankcije SAD zaustavljaju iransku i venecuelansku naftu - Peking gomila zalihe dok preti TOTALNI HAOS u snabdevanju
Kina pojačava strateške naftne rezerve kako bi se zaštitila od smanjenog snabdevanja iz Irana i Venecuele.
Kina dobija do petine uvozne nafte iz Irana i još 4 do 5% iz Venecuele, često kroz tajne kanale kako bi zaobišla sankcije Sjedinjenih Država ili je barem to bio slučaj pre nedavnih poremećaja.
Potez američkog predsednika Donalda Trampa ranije ovog meseca da smeni dugogodišnjeg lidera Venecuele Nikolasa Madura, preusmeri venecuelansku naftu ka SAD i uvede 25% carina na robu povezanu sa Iranom, izazvao je ozbiljna pitanja o energetskoj bezbednosti u drugoj najvećoj ekonomiji sveta.
Cene nafte nakratko su porasle zbog straha da bi kineske jeftine iranske isporuke mogle biti pogođene, dok su stručnjaci upozorili da bi zaplene tankera povezanih s Venecuelom dodatno ograničile dotok nafte.
Može li domaća proizvodnja nadomestiti gubitak?
Peking, s druge strane, ima ograničen prostor da se osloni na domaću proizvodnju nafte kako bi popunio manjak. Većina kineske uvozne nafte prolazi kroz uski i zagušeni Malaka tesnac, koji Peking dugo tretira kao stratešku ranjivost. Tesnac, kojim patrolira američka mornarica, postao je potencijalna tačka zagušenja tokom prvog mandata Trampa, dok su bilateralne tenzije s Vašingtonom rasle.
Godine 2019. predsednik Si Đinping naredio je povećanje istraživanja i prerade nafte u zemlji, pokrenuvši Sedmogodišnji akcioni plan i milijarde novih investicija kineskih naftnih kompanija CNPC, Sinopec i CNOOC. Ipak, ti pomaci su bili ograničeni.
Domaća proizvodnja porasla je sa 3,8 miliona barela dnevno (bpd) 2018. na oko 4,32 miliona bpd prošle godine. Međutim, čak ni rast iz novih bušotina, uključujući eksploataciju škriljca (tight oil), mogao je samo da nadoknadi pad proizvodnje velikih kineskih naftnih polja, poput Daqinga u severoistočnoj provinciji Heilongđang i Shengli na istočnom delti reke Žuta.
June Goh, starija analitičarka tržišta nafte u Singapuru, iz kompanije Sparta Commodities, rekla je da je kumulativni rast proizvodnje od 8,9% od 2021. ''ogroman'' i da premašuje cilj Pekinga od ekvivalentnih 4 miliona barela dnevno.
- Nedavni rizik po snabdevanje pokazuje da je ono što rade ispravno - rekla je Goh za DW, ali je upozorila da dalji rast proizvodnje verovatno neće biti ''eksponencijalan'', jer kineske naftne kompanije teško otkrivaju nove rezerve.
Drugi stručnjaci iz sektora nafte, koji prate napore Kine da poveća domaću proizvodnju, situaciju opisuju još oštrije.
- Uprkos ogromnim ulaganjima tokom poslednjih 15 i više godina, proizvodnja je uglavnom ''trčala u mestu''- rekao je Lauri Myllyvirta, vodeći analitičar Centra za istraživanje energije i čistog vazduha, za DW.
On je dodao da, uprkos milijardama juana u nove bušotine, fraking i offshore projekte, domaća proizvodnja nafte ''nije pomerena''.
Zalihe nafte pomoći će da se nadoknade gubici iz Irana i Venecuele
Pošto domaća proizvodnja nudi malo mogućnosti za rast, Peking više računa na naftne rezerve. Od kraja 2023. kineski kreatori politika značajno su ubrzali širenje i punjenje hitnih zaliha, poznatih kao strateške rezerve nafte (SPR). Ovaj potez podstakle su rastuće geopolitičke tenzije nakon ruske invazije na Ukrajinu i globalni skok cena energije.
Kina je bila delimično zaštićena nakon dogovora s Iranom i Rusijom za obezbeđivanje sirove nafte po značajno sniženim cenama, ispod tržišnih, uprkos zapadnim sankcijama. Moskva je postala glavni snabdevač Kine sve do prošle godine, kada su američke sankcije ruskim firmama i tankerima izazvale vidljiv pad snabdevanja.
Iran je od tada popunio veliki deo praznine, pri čemu je gotovo ceo izvoz, do dva miliona barela dnevno u jednom trenutku prošle godine dostavljen Kini putem tajnih flota, transfera sa broda na brod i prepakivanja radi prikrivanja porekla i izbegavanja praćenja.
Ove zalihe dodatno su povećane 2025. godine, a Reuters je u oktobru izvestio da će 11 novih skladišta biti operativno početkom ove godine.
Goh smatra da će, umesto povećanja proizvodnje, skladištenje pomoći Kini da dodatno ojača energetsku nezavisnost usled verovatnog pada snabdevanja iz Irana, Venecuele i Rusije.
- Kina trenutno ima pokriće od 110 dana, što je više od cilja OECD-a od 90 dana - rekla je, misleći na SPR i komercijalne rezerve.
- Postavili su cilj od 180 dana, pa će sada napori u skladištenju biti ubrzani s obzirom na geopolitičke rizike.-
