Кинески војни теоретичари упозоравају: Будући ратови биће "вођени алгоритмима"
Инжењери са Универзитета Бејханг у Пекингу, једног од водећих кинеских универзитета повезаних са војском, развили су нове моделе борбене употребе дронова ослањајући се на вештачку интелигенцију и обрасце понашања из природе, односно на животиње, показује истраживање у које је Волстрит џурнал (WSJ) имао увид.
Посматрајући начин на који јастребови бирају плен, истраживачи су обучили одбрамбене дронове да идентификују и уништавају најрањивије противничке летелице, док су нападачки дронови програмирани да избегавају нападе на основу понашања голубова.
У симулацији сукоба пет на пет, "јастребови" су уништили све "голубове" за 5,3 секунде.
Истраживање, спроведено на Универзитету Бејханг у Пекингу, донело је ауторима патент и део је ширег напора Кине да се вештачка интелигенција примени у развоју такозване "ројне интелигенције"
Посматрајући начин на који јастребови бирају плен, истраживачи су обучили одбрамбене дронове да идентификују и уништавају најрањивије противничке летелице, док су нападачки дронови програмирани да избегавају нападе на основу понашања голубова.
У симулацији сукоба пет на пет, "јастребови" су уништили све "голубове" за 5,3 секунде.
Истраживање, спроведено на Универзитету Бејханг у Пекингу, донело је ауторима патент и део је ширег напора Кине да се вештачка интелигенција примени у развоју такозване "ројне интелигенције".
Према подацима из патената, научних радова и тендера за војну набавку, Народноослободилачка армија Кине (ПЛА) интензивно ради на развоју ројева дронова, роботских паса и других аутономних система, сазнаје WSJ.
Према подацима до којих је дошао WSJ, тендер објављен на платформи за јавне набавке којом управља кинеска војске, тражио је мобилни систем за когнитивно ратовање са могућношћу креирања дипфејк видео снимака вођених вештачком интелигенцијом и њиховог емитовања путем ласера на зграде или друге знаменитости.
У тендеру су такође тражени роботски пси и дронови за извиђање, заједно са "системом за интервенцију свести" постављеним на беспилотно копнено возило за ударање у мете усмереним звуком на нивоима децибела готово довољно високим да пукну бубне опне.
Кинески војни теоретичари наводе да ће будући ратови бити "вођени алгоритмима", уз беспилотне системе као главну борбену снагу.
Предност Кине, према западним аналитичарима, лежи у снажној индустријској бази јер кинеске фабрике годишње могу да произведу више од милион јефтиних дронова, док САД производе знатно мање и по вишим ценама.
Кинеска државна телевизија је 2024. године приказала систем "Рој 1", способан да лансира десетине дронова истовремено, док је у децембру први лет обавио и велики "матични дрон" Ђиутјан, намењен испуштању мањих летелица.
Кина такође експериментише са повезивањем ваздушних ројева и наоружаних роботских возила, укључујући тзв. "роботске вукове", унапређене верзије роботских паса.
Циљ је стварање, како наводе кинески произвођачи, "ефикасног модела координисане борбе".
Према мишљењу стручњака, ослањање на аутономне системе делимично је мотивисано и забринутошћу Пекинга због "ограниченог борбеног искуства кинеских официра", док се вештачка интелигенција види као начин да се смањи људски фактор у доношењу тактичких одлука.
Ипак, употреба АИ у рату носи озбиљне ризике, од техничких неуспеха у реалним условима до могућности да системи доносе смртоносне одлуке ван контроле људи.
Кинески и западни аналитичари упозоравају на "црну кутију алгоритама" и одговорност у случају грешака.
