Потрес у Бриселу: Француска и Немачка траже реформу дипломатије ЕУ, Каја Калас под притиском због овлашћења и јавних наступа

У центру пажње нашла се актуелна шефица дипломатије ЕУ Каја Калас, док Француска и Немачка, према наводима европских медија, разматрају предлоге за дубоку реорганизацију дипломатског апарата Уније.

Питање будућности Европске службе за спољне послове, познате као ЕЕАС, отворено је у тренутку када се Европска унија суочава са низом криза – ратом у Украјини, тензијама на Блиском истоку, промењеним односима са Сједињеним Америчким Државама, све већим економским притисцима и растућим захтевима да европски блок говори једним гласом на међународној сцени.

Према наводима Политика, француски документ о могућој реформи ЕЕАС-а подељен је са другим државама чланицама, а у њему се разматра неколико сценарија за будућност службе која је формално основана како би помагала високом представнику ЕУ за спољне послове и безбедносну политику.

Шта предлаже француски документ?

Према доступним наводима, у документу се разматрају три могућа правца реформе Европске службе за спољне послове.

Прва опција подразумева да се ЕЕАС у потпуности стави под надлежност Европске комисије. Друга предвиђа пребацивање кључних функција дипломатске службе на Савет ЕУ, односно институцију која представља државе чланице. Трећа могућност јесте додатно јачање функције високог представника, коју тренутно обавља Каја Калас.

Свака од ових опција отворила би озбиљна питања о односу моћи између Европске комисије, држава чланица и саме дипломатске службе ЕУ. Управо тај однос годинама је предмет неслагања у Бриселу, нарочито због чињенице да високи представник истовремено има двоструку улогу – одговоран је и према државама чланицама и према Европској комисији.

Једна од идеја које се приписују Паризу јесте да се ограничи самосталност шефа дипломатије ЕУ, као и да се преиспита степен контроле над мрежом од више од 140 делегација Европске уније широм света.

Незадовољство у европским престоницама

Како наводе извори из Брисела, у појединим националним престоницама расте незадовољство начином на који европска дипломатија функционише. Критичари сматрају да је ЕЕАС преспор, институционално нејасно постављен и недовољно ефикасан у кризним ситуацијама.

Један европски званичник оценио је да постоји "стварна опасност" да служба буде распарчана уколико се не пронађе одрживо решење.

Престонице држава чланица су незадовољне и желе ефикасан начин да наступамо јединствено на међународној сцени. Постоји стварна опасност да ЕЕАС буде распарчан - рекао је један од званичника.

Овакве оцене долазе у тренутку када се Европска унија све чешће суочава са проблемом усаглашавања заједничког става о најважнијим глобалним питањима. Од рата у Украјини, преко односа према Израелу и Палестини, до политике према САД, Кини и Русији, државе чланице неретко имају различите интересе и различите политичке приоритете.

Због тога се све чешће поставља питање да ли садашњи институционални модел омогућава ЕУ да реагује брзо и јединствено, или додатно успорава доношење одлука.

Зашто је Каја Калас под притиском?

Каја Калас, бивша премијерка Естоније, преузела је функцију високог представника ЕУ за спољне послове и безбедносну политику 2024. године. Од тада се нашла под лупом дела европских дипломата и званичника, који јој замерају начин комуникације и поједине јавне иступе.

Према наводима европских медија, критике се посебно односе на њене изјаве које су, како тврде поједини званичници, понекад одступале од пажљиво усаглашене спољнополитичке линије Европске уније.

Један високи званичник Европске комисије навео је да су њене "непромишљене речи" у више наврата појачале критике у националним владама. Међу земљама које се помињу у том контексту налазе се Француска, Немачка, Шведска, Финска и Ирска.

Ако национални министар спољних послова каже нешто непромишљено и недипломатски, може бити позван на одговорност од стране премијера или неког сличног ауторитета. У систему ЕУ то не функционише тако. А ипак, Калас говори у име свих 27 држава чланица - рекао је један званичник.

Додатне контроверзе изазвали су њени коментари током разговора на високом нивоу у Мексику, када је, према наводима Еурактива, Израел упоредила са периодом апартхејда у Јужној Африци. Та изјава протумачена је као одступање од званичне спољнополитичке линије ЕУ и додатно је појачала дебату о томе ко у Бриселу има право да говори у име свих држава чланица.

Борба за надлежности у Бриселу

Расправа о реформи ЕЕАС-а не тиче се само Каје Калас. Она је део шире борбе за надлежности унутар институција Европске уније, пре свега између Европске комисије, Савета ЕУ и дипломатске службе.

Европска комисија, под вођством Урсуле фон дер Лајен, последњих година све активније наступа у области спољне политике, посебно када је реч о Украјини, санкцијама Русији, енергетској безбедности и односима са САД. Са друге стране, државе чланице желе да задрже кључну улогу у одређивању спољнополитичког курса Уније.

Управо због тога се питање будућности ЕЕАС-а тумачи и као питање равнотеже моћи у Европској унији. Уколико би дипломатска служба била више везана за Комисију, то би могло да ојача улогу Брисела у односу на националне престонице. Уколико би се кључне функције пребациле на Савет ЕУ, државе чланице би добиле снажнију контролу над спољнополитичким апаратом.

Трећа опција, јачање функције високог представника, значила би да се позиција коју тренутно обавља Каја Калас додатно учврсти. Међутим, управо та опција могла би да наиђе на отпор оних престоница које сматрају да шеф дипломатије ЕУ већ сада има превелику слободу у јавним наступима.

Може ли реформа без измене уговора?

Једно од кључних питања јесте да ли се реформа ЕЕАС-а може спровести без промене оснивачких уговора Европске уније. Према тумачењу заговорника реформе, то би било могуће, јер уговори предвиђају да ЕЕАС "помаже" високом представнику, док се детаљнија правила о функционисању службе уређују одлукама држава чланица.

Ипак, свака озбиљнија промена правила из 2010. године захтевала би једногласну подршку свих 27 држава чланица. То значи да би процес могао бити политички компликован и дуготрајан, посебно имајући у виду различите интересе унутар Уније.

Дипломате из Брисела наводе и да је сама служба тренутно суочена са унутрашњим проблемима. Према доступним информацијама, три од пет највиших функција у ЕЕАС-у, одмах испод Каје Калас, нису попуњене, што додатно отвара питање оперативне способности дипломатског апарата ЕУ.

Калас брани службу коју води

Након што су информације о могућој реорганизацији доспеле у јавност, Каја Калас покушала је да смири ситуацију и стане у одбрану службе којом руководи.

У електронској поруци запосленима у ЕЕАС-у, у коју су европски медији имали увид, Калас је поручила да су улоге и одговорности институција ЕУ јасно дефинисане уговорима.

Важно је подсетити да су улоге и одговорности институција ЕУ јасно дефинисане уговорима. Тај оквир остаје непромењен - навела је Калас.

Она је истакла да ЕЕАС пружа додатну вредност Европској унији и поручила да поздравља дебату о реформи.

Поздрављам ову дебату, јер она одражава заједничку посвећеност једном циљу: осигуравању да наше институције и инструменти остваре највећи могући утицај на наше грађане - написала је Калас.

Додала је да однос између ЕЕАС-а, Европске комисије и држава чланица није нова тема, већ питање које постоји од самог оснивања дипломатске службе ЕУ.

С обзиром на невиђене геополитичке изазове са којима се суочавамо, сасвим је природно да ове дискусије поново привуку пажњу и добију већи интензитет - поручила је Калас.
Расправа после лета

Каја Калас најавила је да ће о идејама за реформу разговарати са министрима спољних послова држава чланица на неформалном састанку који би требало да буде одржан после лета.

Иако за сада нема формалне одлуке о реорганизацији, сама чињеница да су Француска и Немачка укључене у разговоре о промени начина функционисања европске дипломатије показује да је незадовољство у ЕУ достигло озбиљан ниво.

За Кају Калас ово представља један од највећих политичких изазова од доласка на функцију. За Европску унију, међутим, дебата је још шира: питање је да ли блок са 27 чланица може да изгради спољнополитички механизам који ће бити довољно брз, јединствен и утицајан у свету у којем се кризе смењују све брже.

Уколико се реформа заиста покрене, она би могла да промени начин на који ЕУ наступа према великим силама, ратовима, санкцијама, дипломатским кризама и глобалним безбедносним изазовима. Зато се расправа о ЕЕАС-у не посматра само као унутрашње бриселско питање, већ као тест способности Европске уније да се прилагоди новој геополитичкој реалности.