Ко би сада победио на изборима у Украјини? Трамп сматра да су неопходни, Зеленски има услов

Као одговор на позиве, украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да је спреман да организује гласање у року од 90 дана, али само ако западни партнери помогну у обезбеђивању безбедности на бирачким местима, пише "Euronews".

Избори под ванредним стањем?

Према важећем украјинском закону, избори се не могу легално одржати током ванредног стања, које је на снази од почетка руске инвазије пре скоро четири године. Зеленски је, међутим, позвао парламент да припреми законске измене које би то омогућиле.

Истовремено, затражио је помоћ западних партнера, пре свега САД, у обезбеђивању безбедности гласања. „Сада тражим, и отворено то изјављујем, да ми САД помогну. Заједно са нашим европским партнерима можемо да обезбедимо безбедност неопходну за одржавање избора. Ако се то деси, Украјина ће бити спремна да одржи изборе у наредних 60 до 90 дана“, рекао је Зеленски.

Украјинци верују и даље Зеленском?

Године 2019, Володимир Зеленски је убедљиво победио са више од 73 одсто гласова у другом кругу против тадашњег председника Петра Порошенка. Убрзо након тога, његова странка Слуга народа освојила је апсолутну већину на превременим парламентарним изборима.

У то време, око 80 одсто Украјинаца му је веровало, али до почетка фебруара 2022. та бројка је пала на 37 одсто. Након што је почела руска инвазија, поверење у председника скочило је на рекордних 90%. Скоро четири године касније, анкета Кијевског међународног института за социологију (КИИС), спроведена раније ове јесени, показује да Зеленски и даље има подршку 60 одсто грађана.

Његови главни противници су бивши начелник војске и шеф обавештајне службе.

Према другој анкети коју је ове недеље објавио " Инфо Сапиенс", 20,3 одсто Украјинаца би гласало за Зеленског на следећим председничким изборима. Иако је ово значајан пад у односу на 73 одсто у 2019. години, он остаје најпопуларнији кандидат и према анкети би победио.

Његов најближи ривал је бивши врховни командант оружаних снага, генерал Валериј Залужни, који сада служи као амбасадор Украјине у Уједињеном Краљевству. Генерал Залужни, који је предводио одбрану Украјине од почетка инвазије до маја 2024. године, ужива подршку око 19 одсто бирача.

Међутим, усред медијских спекулација, Залужни је почетком октобра јасно ставио до знања да не намерава да се кандидује и да не подржава одржавање избора током рата.

- Не подржавам одржавање избора током рата. Свако ко добије понуду – наводно у моје име – да се придружи било којој иницијативи преко било које организације треба да то пријави органима за спровођење закона, написао је Залужни на Фејсбуку, додајући: „Не стварам никаква седишта нити политичке странке и немам везе ни са једном политичком снагом.“

Трећи на листи потенцијалних кандидата је шеф украјинске војне обавештајне службе (УВС), Кирил Буданов, са подршком од нешто више од пет одсто. Буданов никада није изражавао политичке амбиције, а због успешних операција које је водио, сматра се незаменљивим на својој тренутној позицији.

Популарност војних личности попут Залужног и Буданова показује колико су одбрана земље и будућа војна стратегија важни за украјинске бираче.

Шта Украјинци желе?

Упркос политичкој дебати, велика већина Украјинаца не жели изборе пре краја рата. Према истраживању КИИС-а, само 12 одсто грађана сматра да изборе треба одржати усред инвазије.

Нешто већи број, 22 одсто, подржава изборе након прекида ватре и уз безбедносне гаранције, које Украјина још није добила. Чак 63 одсто Украјинаца сматра да изборе треба одржати тек након завршетка рата.

Сам Зеленски је у септембру изјавио да се неће кандидовати за реизбор након завршетка рата. „Ако завршимо рат са Русима, спреман сам да се не кандидујем за други мандат јер то није мој циљ - избори“, рекао је. „Заиста сам желео да будем уз своју земљу у веома тешком периоду, да помогнем својој земљи. Мој циљ је да се оконча рат.“