Ko bi sada pobedio na izborima u Ukrajini? Tramp smatra da su neophodni, Zelenski ima uslov

Kao odgovor na pozive, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je spreman da organizuje glasanje u roku od 90 dana, ali samo ako zapadni partneri pomognu u obezbeđivanju bezbednosti na biračkim mestima, piše "Euronews".

Izbori pod vanrednim stanjem?

Prema važećem ukrajinskom zakonu, izbori se ne mogu legalno održati tokom vanrednog stanja, koje je na snazi od početka ruske invazije pre skoro četiri godine. Zelenski je, međutim, pozvao parlament da pripremi zakonske izmene koje bi to omogućile.

Istovremeno, zatražio je pomoć zapadnih partnera, pre svega SAD, u obezbeđivanju bezbednosti glasanja. „Sada tražim, i otvoreno to izjavljujem, da mi SAD pomognu. Zajedno sa našim evropskim partnerima možemo da obezbedimo bezbednost neophodnu za održavanje izbora. Ako se to desi, Ukrajina će biti spremna da održi izbore u narednih 60 do 90 dana“, rekao je Zelenski.

Ukrajinci veruju i dalje Zelenskom?

Godine 2019, Volodimir Zelenski je ubedljivo pobedio sa više od 73 odsto glasova u drugom krugu protiv tadašnjeg predsednika Petra Porošenka. Ubrzo nakon toga, njegova stranka Sluga naroda osvojila je apsolutnu većinu na prevremenim parlamentarnim izborima.

U to vreme, oko 80 odsto Ukrajinaca mu je verovalo, ali do početka februara 2022. ta brojka je pala na 37 odsto. Nakon što je počela ruska invazija, poverenje u predsednika skočilo je na rekordnih 90%. Skoro četiri godine kasnije, anketa Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju (KIIS), sprovedena ranije ove jeseni, pokazuje da Zelenski i dalje ima podršku 60 odsto građana.

Njegovi glavni protivnici su bivši načelnik vojske i šef obaveštajne službe.

Prema drugoj anketi koju je ove nedelje objavio " Info Sapiens", 20,3 odsto Ukrajinaca bi glasalo za Zelenskog na sledećim predsedničkim izborima. Iako je ovo značajan pad u odnosu na 73 odsto u 2019. godini, on ostaje najpopularniji kandidat i prema anketi bi pobedio.

Njegov najbliži rival je bivši vrhovni komandant oružanih snaga, general Valerij Zalužni, koji sada služi kao ambasador Ukrajine u Ujedinjenom Kraljevstvu. General Zalužni, koji je predvodio odbranu Ukrajine od početka invazije do maja 2024. godine, uživa podršku oko 19 odsto birača.

Međutim, usred medijskih spekulacija, Zalužni je početkom oktobra jasno stavio do znanja da ne namerava da se kandiduje i da ne podržava održavanje izbora tokom rata.

- Ne podržavam održavanje izbora tokom rata. Svako ko dobije ponudu – navodno u moje ime – da se pridruži bilo kojoj inicijativi preko bilo koje organizacije treba da to prijavi organima za sprovođenje zakona, napisao je Zalužni na Fejsbuku, dodajući: „Ne stvaram nikakva sedišta niti političke stranke i nemam veze ni sa jednom političkom snagom.“

Treći na listi potencijalnih kandidata je šef ukrajinske vojne obaveštajne službe (UVS), Kiril Budanov, sa podrškom od nešto više od pet odsto. Budanov nikada nije izražavao političke ambicije, a zbog uspešnih operacija koje je vodio, smatra se nezamenljivim na svojoj trenutnoj poziciji.

Popularnost vojnih ličnosti poput Zalužnog i Budanova pokazuje koliko su odbrana zemlje i buduća vojna strategija važni za ukrajinske birače.

Šta Ukrajinci žele?

Uprkos političkoj debati, velika većina Ukrajinaca ne želi izbore pre kraja rata. Prema istraživanju KIIS-a, samo 12 odsto građana smatra da izbore treba održati usred invazije.

Nešto veći broj, 22 odsto, podržava izbore nakon prekida vatre i uz bezbednosne garancije, koje Ukrajina još nije dobila. Čak 63 odsto Ukrajinaca smatra da izbore treba održati tek nakon završetka rata.

Sam Zelenski je u septembru izjavio da se neće kandidovati za reizbor nakon završetka rata. „Ako završimo rat sa Rusima, spreman sam da se ne kandidujem za drugi mandat jer to nije moj cilj - izbori“, rekao je. „Zaista sam želeo da budem uz svoju zemlju u veoma teškom periodu, da pomognem svojoj zemlji. Moj cilj je da se okonča rat.“