Коридор 10 као прилика за добру зараду: Дуж важне српске саобраћајнице странци развијају бизнис
Ово би могли сви да раде
Прилику за нове пословне могућности изградњом Коридора 10, која је већ при самом крају, међу првима су препознали турски држављани који су на његовом источном краку отворили ресторане, кафиће и одмаралишта.
Прочитајте и:
Само у последњих неколико година за угоститељство крај пута који је једина опција за оне који преко Београда, Ниша и Софије возе до Истанбула, одлучиле су се четири породице, али има и оних који послују током летње сезоне. Осим што овде виде прилику за добру зараду, циљ им је да њихови сународници, који туда пролазе махом шлеперима, могу у "домаћој атмосфери" да ручају, попију чај и одморе се.
Након затварања хотела "Наис" код Ниша, где су се својевремено одмарали шофери великих камиона, али и породице које током летњих одмора одлазе у родну Турску, наши људи покушали су да надоместе ову услугу, али не превише успешно. Туристичка инспекторка Драгица Павловић каже да је главни разлог томе неповерљивост гостију муслиманске вероисповести према српским кафанама у којима се служи свињско месо, па су се угоститељи из Турске досетили да изместе своја одмаралишта источније од Ниша и отворе традиционалне ресторане са јеловницима на турски језик.
Кроз Сићевачку клисуру возачима прво западну за око табле и рекламе на турском језику, а поред поменуте кафане постоје још три турска ресторана од Ниша до Димитровграда, затим хотел код Алексинца и неколико кафића и ресторана који раде само током летње сезоне.
Надлежни засад не говоре о томе колико је турских породица купило имања и станове у овом крају. Туристичка инспекција тврди да су им "објекти дати под закуп".
Власник једне кафане Билал Кескиноглу (23) из Истанбула се пре три године доселио у Белу Паланку, где је купио стан. На идеју да напусти родни велеград и бизнис започне у Паланци дошао је на наговор стрица који већ осам година закупљује кафану и паркинг за камионе у Црвеној Реци.
- Стриц ме је позвао да му помажем око кафане. Недавно смо откупили овај простор и сада смо ми власници. Јако смо задовољни пословањем - каже овај млади предузетник.
Саговорник наглашава да су он и његов стриц најбољи кулинарски мајстори из Турске на целом овом путном правцу.
- Ово је права турска кафана где наши возачи могу да се осећају као код куће. Имамо све турске специјалитете са аутентичним зачинима које довозимо из наше земље. Гости најчешће наручују адана-кебап, чорбе, пиде (турска пица), а од слатког обавезно кјунефе (пита са несланим сиром и шербетом преко) - објашњава Кескиноглу.
Српски кувари постали су мајстори за турске специјалитете. Задовољни су, кажу, својим газдама, платом и пре свега поштовањем гостију који свакодневно долазе. А, колико дневно шлепера прође кроз Сићевачку клисуру тешко је рећи. Према неким ранијим проценама, годишње их кроз Србију прође више од три милиона.
Иако су цене приступачне, а специјалитети укусни, радница кафане каже да Срби овде ретко наврате.
- Наши мушкарци воле кафане у којима се точи алкохол, што није случај са турским, а жене вероватно избегавају да долазе јер овде махом свраћају шофери. Ето, то су неке предрасуде, не знају људи колико гости из Турске поштују жене, мене зову абла, што значи сестра, а буквално ме тако и третирају. Много пута ме чак не гледају у очи док наручују јело, већ спусте поглед - каже Паланчанка која ради као куварица у ресторану.