ЧЕТВРТИ ТАЛАС УДАРА И НА ЉУДЕ И НА ЕКОНОМИЈУ: Шта ће бити са привредом Србије - ко би могао највише да настрада новим ударом вируса
Иако су се неки делови привреде мало опоравили, ново затврање, могло би да потопи значајан број компанија, посебно оних у туристичком, угоститељском и транспортном сектору, али и да се одрази на раст БДП.
Свакодневни раст броја заражених у Србији буди страх да би у такозваном четвртом таласу короне на удару, поред становништва, могла да се нађе и економија посебно ако би дошло до новог “локдауна”, који многа предузећа, пре свега мала и средња, и поред помоћи државе, овог пута не би могла да преживе.
Од 600 до неколико хиљада евра, па ко шта воли: Сви би стан у Београду, а где је квадрат најјефтинији?
РАСТЕ ИНТЕРЕСОВАЊЕ, А ДРЖАВА ПОМАЖЕ: Једна група добија субвенције од 5.000 евра, прича се и о бесплатном паркингу
ПОЧЕТАК ПРЕГОВОРА МИРИШЕ НА ВЕЋЕ ПАРИЦЕ: Хоће ли се повећати минималац и шта о томе кажу челници
Другим речима, иако су се неки делови привреде мало опоравили, ново затврање, могло би да потопи значајан број компанија, посебно оних у туристичком, угоститељском и транспортном сектору, али и да се одрази на раст БДП.
Наиме, постоје сумње да би такав сценарио анулирало резултате постигнуте из другог квартала ове године, када је забележен раст БДП од 13,4 одсто. То практично значи да би оваквим развојем ситуације могла да се доведе у питање и реализација раста БДП у овој години од седам посто.
Ситуацију додатно може да закомпликује и то што се не смирује ситуација око броја заражених и у многим европским земљама, од којих српска привреде у значајној мери зависи, али и то што би за нове мере помоћи државе био потребан огроман новац из буџета.
Све у свему, стручњаци и привредници су забринути поводом раста броја заражених и апелују да се нађе механизам како би се што већи број становништва вакцинисао јер би четврти талас короне и евентуално враћање мера ограничења - од затварања продавница и фабрика до карантина, српска економија теже поднела него претходне.
Да ли ће до тога доћи за сада је неизвесно али оно што је извесно то је да се привредници припремају и за овакав сценарио.
- Људи су разумели да је прошло најгоре и сви су се опустили, можда и превише, тако да би поновно затварање сигурно лоше доживели. Из економског угла, мислим да би највећи проблем имала мала и средња предузећа али и угоститељство, туризам, транспоорт, која су успела, уз неке своје мале залихе и економске мере државе, да некако прегурају и преживе претходне ударе кризе. И у четвртом таласу може се очекивати да те делатности страдају и да врате последице, односно да би могло да дође до отказа и смањења зарада, јер је питање да ли ће моћи да се поново задуже - каже Небојиша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца Србије.
Он додаје да је све до скора указивало да смо на изласку из корона кризе, па ове нове околности плаше привреднике да је на помолу суморна јесен.
- Држава је давала кредите и помоћ и значајан број је захваљујући томе преживео. Ипак, многима који су добили помоћ остало је да исплате зараде и да на њих плате доприноси и из претходног периода па ако се на то дода и неко ново затварање онда се не можемо надати бољим данима. С обзиром на ситуацију која настаје, питање је да ли реално и да БДП ове године забележи раст од шест или седам посто, како је планирано - наглашава Атанцковић.
Економисти сматрају да је корона драстично променила глобалне и домаће привредне и економске токове и да је незахвално процењивати шта ће се даље дешавати. Ипак, неки од њих са којима смо разговарали, сумњају да би могло да дође до потпуног закључавања и најављују да би средином наредне године ситуација могла да се нормализује али и да овај нови талас, ако се повећа степен броја вакцинисаних, не би требало да угрози планирани раст БДП.
- Према проценама компетентних стручњака пандемијска криза изазвана ковидом 19 највероватније ће се завршити до другог квартала следеће године, али оно што је сигурно то је да ће свет након ње дефинитивно бити промењен и да се неће вратити на стање пре ове пошасти - рекао је недавно Александар Влаховић, председниук Удружења економиста Србије.
Што се пак тиче БДП на почетку године, Влаховић каже да се чинило да је раст од 6 посто доста оптимистична пројекција, али да резултати првог али и другог квартала говоре да је тај раст достижан.
- Да би се остварио раст од 6 посто потребно је да пољопривреда понови резултат из прошле године, а да индустрија, грађевинарство и енергетика имају бољу реализацију. Поред тога неопходно је да укупне инвестиције расту и буду изнад 23% БДП-а. Стога поздрављам раст државних капиталних инвестиција, али је потребно подстаћи и раст домаћих приватних инвестиција. Подразумева се да ће стране инвестиције макар поновити резултат из претходне године - закључио је Влаховић.