"МЕРЕ ЋЕ ОЧУВАТИ РАДНА МЕСТА" Српски економисти о новој новчаној помоћи грађанима: Подршка привреди неопходна
Држава је најавила нови пакет помоћи грађанима Србије.
Помоћ државе српској привреди у превазилажењу ефеката корона кризе је неопходна ради одржања пословне активности и радних места, оцењују данас економисти поводом најаве новог пакета финансијских мера намењеног привреди и грађанима.
Научни сарадник Економског института Иван Николић напомиње да се ради о наставку прошлогодишњег пакета помоћи и оцењује да је добро што се овог пута прави селекција примене мера.
ЊИХОВУ ПРОФЕСИЈУ КОРОНА ЈЕ ВЕОМА УГРОЗИЛА: Грађани све мање користе такси превоз, пад промета чак 60 одсто
НОВА СЛИКА РУДАРСТВА У СРБИЈИ: Ускоро већа рудна рента, шта то значи за грађане?
ММФ ИЗАБРАО ФАВОРИТА: Која држава ће бити најбрже растућа економија 2022. године?
Он сматра да би можда требало још више помоћи поједине гране односно делатности, јер не постоји баш чврст доказ да линеарна помоћ подједнако помаже свима.
- Али добро, здравствена криза се продужила неочекивано, поједине земље су већ исцрпљене, наша је, сва срећа, задржала фискални простор за помоћ. То се види по том релативном показатељу удела јавног дуга у БДП-у. Дакле, можемо још увек да значајно помогнемо економији како бисмо ублажили те ефекте кризе - рекао је Николић.
Он додаје како саме мере неће довести до раста БДП-а од четири или пет процената, али ће помоћи пре свега да се одржи запосленост и помоћи ће да приватни сектор што лакше преброди ову неочекивано дугу кризу.
- Добро је да имамо простора, што оставља могућност и евентуалне допуне мера - додаје Николић.
Овај економиста је похвалио одлуку власти да, за разлику од прошле године не концентрише све мере подршке привреди и становништву у првој половини године, већ да једнократну исплату пензионерима премешта на крај године, што растерећује притисак на ликвидност буџета.
- Надамо се, и ту је кључ и крај ове кризе да ће се здравствена ситуација поправити до средине године, јер ако потраје заиста ће бити за многе веома тешко да преживе. Добро је да ми имамо још увек значајног фискалног простора да помогнемо нашој економији и то чинимо чак неочекивано обилно и интензивно, и надамо се да ће ефекти бити одржање циљане привредне активности - закључио је Николић.
"Главни проблем мисао да ће епидемија кратко трајати"
Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић, такође, истиче да држава мора да помогне својој привреди у условима кризе, али није сигуран како ће финансирати мере подршке.
Он каже да је главни проблем са којим се данас срећемо погрешна претпоставка да ће епидемија кратко трајати и да неће бити потребе за овим трећим пакетом мера.
- Није се нажалост остварила, и држава је формулисала трећи пакет мера који је такође изнуђен. Ја не одричем право држави да може то да ради - каже Савић и напомиње да је претпоставка државе да новца има довољно у буџету на "климавим ногама".
Како каже, пара нема, али се помоћи мора.
- Јер, да је пара било ми не бисмо 2020. забележили онакав фискални дефицит између 8,5 и девет одсто - додао је Савић.
Сматра да би мере помоћи могле довести у питање планирани ниво овогодишњег буџетског дефицита.
- Ове године је планиран, ја бих рекао скроман фискални дефицит, и сви се надамо, држава очекује да ће он да се оствари, али већ на старту године имамо значајна трошења у оквиру овог пакета, и заиста је под знаком питања да ли ће то бити тако како је планирано - напомиње Савић.
Наглашава како је основна идеја и логика мера добра, јер се жели да преко добијене помоћи привреда повећа БДП, а новац врати у буџет кроз порезе и доприносе, али је скептик у погледу реализације тог плана.
Новим пакетом мера државне подршке, који ће бити вредан 2,5 милијарди евра, предвиђено је неколико врста помоћи привреди.