Милијарде нам пролазе испред носа: Док Америка и Немачка грабе стране инвестиције, блокадери их терају из Србије – кинески капитал на удару, а амерички за Генералштаб одлази Албанцима?

Док Сједињене Америчке Државе и водеће европске економије грчевито привлаче стране инвестиције вредне стотине милијарди долара, у Србији се отварају иницијативе блокадера које доводе у питање опстанак великих страних улагача, пре свега кинеских компанија. Такав приступ отвара кључно питање – зашто су кинеске инвестиције на Западу прихватљиве и пожељне, док се у Србији доживљавају као проблем?

САД су највећи прималац директних страних инвестиција на свету, са укупним страним капиталом који премашује пет билиона долара. Упркос политичким тензијама са Пекингом, кинеске компаније и фондови и даље имају значајна улагања у америчку привреду – од прехрамбене индустрије и енергетике, до логистике и инфраструктуре.

Слична ситуација је и у Немачкој, где кинеске инвестиције опстају и поред пооштрених контрола. Берлин, иако политички опрезан, не одустаје од капитала који доноси нова радна места, технологију и пореске приходе. На Западу се, упркос геополитичким разликама, инвестиције посматрају пре свега као економско, а не идеолошко питање.

Кинеска компанија WH Гроуп купила је америчку Smithfield Foods за око 7,1 милијарду долара, што је једна од највећих кинеских аквизиција у САД икада. 

У Шкотској, кинески произвођач турбина Минг Yang планира инвестицију до 1,5 милијарди фунти у нову фабрику, што би донело и око 1.500 радних места, уз активну сарадњу са локалним властима и компанијама. 

Глобалне мултинационалне компаније попут АстраЗенеце најавиле су улагања од 2,5 милијарде УСД у Кину, чак и након отказивања британског пројекта, показујући да Запад и даље сматра кинеско тржиште атрактивном дестинацијом капитала.

Кинеске инвестиције у Србији – између профита и политике

Подаци Народне банке Србије показују да су кинеске директне инвестиције у Србији (укључујући Хонгконг, Тајван и Макао) износиле око 697,9 милиона евра, што их чини једним од најзначајнијих извора капитала долазног у земљу, па се поставља логично питање: Зашто оне сметају блокадерима?

Председникова упозорења  на планове блокадера

Председник Србије Александар Вучић рекао је још у августу протекле године, да се на мети блокадера налазе кинеске инвестиције, односи са САД и Доналдом Трампом, као и пројекат Турски ток.

- Ово вам кажем да бисте схватили шта је обојена револуција. Погледајте који су и шта је нападнуто и који се предмети праве. Један предмет који би требало да сруши све кинеске инвестиције и сарадњу са Кином. Нападају Генералштаб да би се срушила сарадња са Доналдом Трампом и САД, јасно вам је по чијем налогу. И оно што ће следеће да нападају је Турски ток, јер је то сарадња са Русијом. То ће бити те три тачке напада, само да не сме са другим да се сарађује и да се зна ко треба да буде газда у Србији, само не нико из Србије. - рекао је тада Вучић.

Генералштаб и изгубљене инвестиције

Како су се председникове слутње оствариле, Србија је због блокадера изгубила инвестицију вредну најмање 750 милиона евра након што је инвеститор, компанија повезана са Џаредом Кушнером, одустао од пројекта изградње луксузног хотела и комплекса на месту некадашње зграде Генералштаба у Београду.

О штети коју су блокадери направили говорио је и председник Србије Александар Вучић, који је рекао да су се амерички председник Доналд Трамп и његови сарадници повукли из пројекта Генералштаб у Београду због блокадера, односно њихове хајке.

- Није Трамп, односно његови сарадници, око Генералштаба одлучио због нас, већ због њих. Због њихових притисака и хајке. Када говоре о корупцији, не знају да оптужују најближе Трампове сараднике за корупцију - рекао је Вучић новинарима у Београду.

Вучић је потом навео да би та инвестиција отворила између 1.500 и 3.000 радних места, укључивала хотел, музеј и друге објекте, те би значајно унапредила туризам и локалну привреду.

Милана Вуковић из Центра за друштвену стабилност, објаснила је колико је канцерогени утицај блокадерске политике погубан по Србију.

- Одлука Џареда Кушнера и компаније ''Афинити партнерс'' да одустану од изградње хотела на месту некадашњег Генералштаба, пројекта вредног 750 милиона евра, и поменута средства преусмере на инвестицију у Албанији, најбоље осликава погубни канцерогени утицај блокадерске политике", казала је она.

Поводом одустајања од ове инвестиције, реаговао је и министар финансија Синиша Мали, поручивши да блокадерима одговарају рушевине у срцу града и да им сваки покушај развоја и напретка Србије представља проблем.

Одлазак инвестиција у Албанију

У региону, попут Албаније или Северне Македоније, државе отворено нуде повластице великим страним инвеститорима, свесне да је капитал данас изузетно мобилан и да лако може променити дестинацију.

Приндон Садрију, супруг председнице самопроглашеног Косова Вјосе Османи, изнео је иницијативу да се пројекат изградње Трамп хотела, иза ког стоји зет америчког председника Доналда Трампа, Џаред Кушнер, пресели у Приштину. 

''Повлачење из пројекта београдског Трамп хотела потврђује важну истину: значајни пројекти су намењени уједињавању, а не раздвајању'', написао је Садрију на друштвеној мрежи Икс.

Он је додао да би, како сматра, ''премештање ове визије у Приштину и трансформација Гранд хотела у Трамп хотел – ревитализовало ту врхунску локацију и ујединило људе''.

Колико је Србија изгубила

Иако блокадери актуелну власт нападају по свим основама – од временских непогода до питања образовања, здравства и економије – чињеница је да је Србија управо због кампање против пројекта ''Генералштаб'' остала без инвестиције. Овим је нанета двострука штета: не само директан финансијски губитак, већ и слање негативне поруке другим страним улагачима да Србија можда више не представља стабилну и поуздану инвестициону дестинацију, углед који је годинама пажљиво грађен доласком највећих светских компанија.

Питање без идеологије

Примери САД, Немачке и других западних земаља показују да стране инвестиције нису питање геополитике, већ економског интереса. Ако су кинеске милијарде добре за Запад, поставља се питање зашто би биле лоше за Србију.

У тренутку када се глобална економија успорава, а конкуренција за капитал постаје све оштрија, одлуке које терају инвеститоре могле би Србију скупо коштати – не само данас, већ и у годинама које долазе.