Milijarde nam prolaze ispred nosa: Dok Amerika i Nemačka grabe strane investicije, blokaderi ih teraju iz Srbije – kineski kapital na udaru, a američki za Generalštab odlazi Albancima?
Dok Zapad privlači milijarde stranih investicija, Srbija zbog blokadera rizikuje da izgubi ključne ulagače.
Dok Sjedinjene Američke Države i vodeće evropske ekonomije grčevito privlače strane investicije vredne stotine milijardi dolara, u Srbiji se otvaraju inicijative blokadera koje dovode u pitanje opstanak velikih stranih ulagača, pre svega kineskih kompanija. Takav pristup otvara ključno pitanje – zašto su kineske investicije na Zapadu prihvatljive i poželjne, dok se u Srbiji doživljavaju kao problem?
SAD su najveći primalac direktnih stranih investicija na svetu, sa ukupnim stranim kapitalom koji premašuje pet biliona dolara. Uprkos političkim tenzijama sa Pekingom, kineske kompanije i fondovi i dalje imaju značajna ulaganja u američku privredu – od prehrambene industrije i energetike, do logistike i infrastrukture.
Slična situacija je i u Nemačkoj, gde kineske investicije opstaju i pored pooštrenih kontrola. Berlin, iako politički oprezan, ne odustaje od kapitala koji donosi nova radna mesta, tehnologiju i poreske prihode. Na Zapadu se, uprkos geopolitičkim razlikama, investicije posmatraju pre svega kao ekonomsko, a ne ideološko pitanje.
Kineska kompanija WH Group kupila je američku Smithfield Foods za oko 7,1 milijardu dolara, što je jedna od najvećih kineskih akvizicija u SAD ikada.
U Škotskoj, kineski proizvođač turbina Ming Yang planira investiciju do 1,5 milijardi funti u novu fabriku, što bi donelo i oko 1.500 radnih mesta, uz aktivnu saradnju sa lokalnim vlastima i kompanijama.
Globalne multinacionalne kompanije poput AstraZenece najavile su ulaganja od 2,5 milijarde USD u Kinu, čak i nakon otkazivanja britanskog projekta, pokazujući da Zapad i dalje smatra kinesko tržište atraktivnom destinacijom kapitala.
Kineske investicije u Srbiji – između profita i politike
Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da su kineske direktne investicije u Srbiji (uključujući Hongkong, Tajvan i Makao) iznosile oko 697,9 miliona evra, što ih čini jednim od najznačajnijih izvora kapitala dolaznog u zemlju, pa se postavlja logično pitanje: Zašto one smetaju blokaderima?
Predsednikova upozorenja na planove blokadera
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je još u avgustu protekle godine, da se na meti blokadera nalaze kineske investicije, odnosi sa SAD i Donaldom Trampom, kao i projekat Turski tok.
- Ovo vam kažem da biste shvatili šta je obojena revolucija. Pogledajte koji su i šta je napadnuto i koji se predmeti prave. Jedan predmet koji bi trebalo da sruši sve kineske investicije i saradnju sa Kinom. Napadaju Generalštab da bi se srušila saradnja sa Donaldom Trampom i SAD, jasno vam je po čijem nalogu. I ono što će sledeće da napadaju je Turski tok, jer je to saradnja sa Rusijom. To će biti te tri tačke napada, samo da ne sme sa drugim da se sarađuje i da se zna ko treba da bude gazda u Srbiji, samo ne niko iz Srbije. - rekao je tada Vučić.
Generalštab i izgubljene investicije
Kako su se predsednikove slutnje ostvarile, Srbija je zbog blokadera izgubila investiciju vrednu najmanje 750 miliona evra nakon što je investitor, kompanija povezana sa Džaredom Kušnerom, odustao od projekta izgradnje luksuznog hotela i kompleksa na mestu nekadašnje zgrade Generalštaba u Beogradu.
O šteti koju su blokaderi napravili govorio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je rekao da su se američki predsednik Donald Tramp i njegovi saradnici povukli iz projekta Generalštab u Beogradu zbog blokadera, odnosno njihove hajke.
- Nije Tramp, odnosno njegovi saradnici, oko Generalštaba odlučio zbog nas, već zbog njih. Zbog njihovih pritisaka i hajke. Kada govore o korupciji, ne znaju da optužuju najbliže Trampove saradnike za korupciju - rekao je Vučić novinarima u Beogradu.
Vučić je potom naveo da bi ta investicija otvorila između 1.500 i 3.000 radnih mesta, uključivala hotel, muzej i druge objekte, te bi značajno unapredila turizam i lokalnu privredu.
Milana Vuković iz Centra za društvenu stabilnost, objasnila je koliko je kancerogeni uticaj blokaderske politike poguban po Srbiju.
- Odluka Džareda Kušnera i kompanije ''Afiniti partners'' da odustanu od izgradnje hotela na mestu nekadašnjeg Generalštaba, projekta vrednog 750 miliona evra, i pomenuta sredstva preusmere na investiciju u Albaniji, najbolje oslikava pogubni kancerogeni uticaj blokaderske politike", kazala je ona.
Povodom odustajanja od ove investicije, reagovao je i ministar finansija Siniša Mali, poručivši da blokaderima odgovaraju ruševine u srcu grada i da im svaki pokušaj razvoja i napretka Srbije predstavlja problem.
Odlazak investicija u Albaniju
U regionu, poput Albanije ili Severne Makedonije, države otvoreno nude povlastice velikim stranim investitorima, svesne da je kapital danas izuzetno mobilan i da lako može promeniti destinaciju.
Prindon Sadriju, suprug predsednice samoproglašenog Kosova Vjose Osmani, izneo je inicijativu da se projekat izgradnje Tramp hotela, iza kog stoji zet američkog predsednika Donalda Trampa, Džared Kušner, preseli u Prištinu.
''Povlačenje iz projekta beogradskog Tramp hotela potvrđuje važnu istinu: značajni projekti su namenjeni ujedinjavanju, a ne razdvajanju'', napisao je Sadriju na društvenoj mreži Iks.
On je dodao da bi, kako smatra, ''premeštanje ove vizije u Prištinu i transformacija Grand hotela u Tramp hotel – revitalizovalo tu vrhunsku lokaciju i ujedinilo ljude''.
Koliko je Srbija izgubila
Iako blokaderi aktuelnu vlast napadaju po svim osnovama – od vremenskih nepogoda do pitanja obrazovanja, zdravstva i ekonomije – činjenica je da je Srbija upravo zbog kampanje protiv projekta ''Generalštab'' ostala bez investicije. Ovim je naneta dvostruka šteta: ne samo direktan finansijski gubitak, već i slanje negativne poruke drugim stranim ulagačima da Srbija možda više ne predstavlja stabilnu i pouzdanu investicionu destinaciju, ugled koji je godinama pažljivo građen dolaskom najvećih svetskih kompanija.
Šta je sve moglo da se uradi sa 1,5 milijardi evra:
- izgradnja i potpuno opremanje Univerzitetske dečije klinike Tiršova 2 vredi 118 miliona evra
- izgradnja škole košta od dva do pet miliona evra
- izgradnja jednog vrtića košta oko tri miliona evra
- trenutna rekonstrukcija najvećeg regionalnog porodilišta GAK Višegradska košta oko 40 miliona evra
- izgradnja stadiona po najvišim standardima UEFA košta 80 miliona evra
Pitanje bez ideologije
Primeri SAD, Nemačke i drugih zapadnih zemalja pokazuju da strane investicije nisu pitanje geopolitike, već ekonomskog interesa. Ako su kineske milijarde dobre za Zapad, postavlja se pitanje zašto bi bile loše za Srbiju.
U trenutku kada se globalna ekonomija usporava, a konkurencija za kapital postaje sve oštrija, odluke koje teraјu investitore mogle bi Srbiju skupo koštati – ne samo danas, već i u godinama koje dolaze.
