СТЕФАН У ВРАЊУ ОТВОРИО БЕРБЕРНИЦУ ИСПРЕД КОЈЕ СЕ ЧЕКА ПО ЧЕТИРИ САТА: Није ни желео да буде фризер, а сада ЗАРАЂУЈЕ 1.000 ЕВРА МЕСЕЧНО (ФОТО/ВИДЕО)
Стефан је желео да буде полицајац.
Када је пре пет година отворио своју берберницу, Врањанац Стефан Димтријевић (28), вероватно није ни могао да замисли да ће га муштерије чекати испред салона и два сата пре отварања, а ако питате његову породицу и пријатеље, нико није ни помислио да ће постати фризер и власник, можда и најмлађег фризерског салона у Јужној Србији.
БЕСКУЋНИК ПРОНАЛАЗИО ОДЕЋУ У КОНТЕЈНЕРУ И ПОСТАО МОДНА ИКОНА: Одевни комади које је инспирисао сада се ПРОДАЈУ ЗА 1.500 ЕВРА (ФОТО)
ИЛОН МАСК ХОЋЕ ДА СРУШИ "YOUTUBE"?! Све маске су пале, не крије своје планове (ФОТО)
ИСПЛАТИ СЕ! ДРАГАН ИЗ ЈАГОДИНЕ ОТКРИВА НЕКОЛИКО КОРАКА ДО СИГУРНЕ ЗАРАДЕ: Ово ће вам омогућити стабилне приходе ТОКОМ ЦЕЛЕ ГОДИНЕ
У овај свет је ушао "релативно касно", са 18 година, након што није успео да упише буџет на Криминалистичко-полицијском универзитету у Београду.
- Био сам одличан ученик одувек, стипендиста, уписао сам Криминалистику у Београду, али нисам успео да упаднем на буџет. Било је скупо за живот, морао сам да се вратим, лутао сам са занимањима - започиње Стефан своју причу за медије.
По повратку је неко време радио као конобар, затим у индустрији, а на идеју да се опроба као фризер дошао је сасвим спонтано.
- Од '98 године се шишам у једној берберници, од трећег дана од отварања па све до данас. Питао сам Горана, бербера, да ли је заинтересован да има ученика. Иначе, код нас на југу је неписано правило да занат уче они који немају школу. Обично се учи са 14, 15 година тако да је недељу дана размишљао - додаје.
Срећом, преломио је у његову корист.
- У почетку ми је било јако тешко, била је у питању "олд school" школа, 14 месеци сам радио. Мајстор је сматрао да нећу моћи још да радим овај посао, да ми треба још времена. Отишао сам у Београд, почео да шишам за једног Врањанца, после сам се опет вратио у Врање. Шишао сам у фризерском салону, почео сам да шишам гимназијалце и као неко ко је нов, млад, стекао сам клијентелу - прича Стефан за медије.
Почео је да ради "фаде" фризуре што је тада било ново и интересантно, па су му били потребни клијенти на којима је могао да учи. Како прича, три године је радио од понедељка до понедељка.
- Бројао сам, једне године сам радио 352 дана. И можда 300 дана по цео дан - каже Стефан, што је било довољно да већ друге године његовог рада, власник посао повери њему када он није ту, иако је у тиму било и колега са више година искуства у салону.
"У Врању се тешко прашта успех"
Пре 5 година је одлучио да је време да створи "своју причу". Од идеје о сосптвеној берберници до реализације прошло је свега 23 дана.
- Нису ме занимали салони, већ "олд school" прича, са тим правилима, мушки кутак и место где дечак постаје мушкарац. Кренули смо са две столице, а сада имамо 4 - прича Стефан, који је у овој причи са још једним двадесетпетогодишњаком и двојицом двадесетогодишњака.
У његовој берберници нема прича о политици, па чак ни новина, иако је то некако "заштитни" знак берберница. Уместо тога, ту су укрштене речи, стрипови и магазини о аутомобилима. Чак нема ни свађе око музике - јер се пушта страна. Баш онако како је он навикао од своје треће године, када је са мајстором Гораном причао у недоглед о аутомобилима...
Као и у претходним салонима, тако ни својој берберници није остао дужан преданост. Прве четири године радио је по цео дан, а онда је одлучио да томе каже "крај".
- Ја сам радио две смене, 9 година, нисам више имао воље, мој приватни живот је много трпео. Сада радимо од 9 до 5, а суботом до 5 - каже. И опет, људи га чекају и по два сата пре отварања. Толико, да неки Врањанци, како каже, тешко опраштају успех.
- Неки кажу да сам био жељан и дрчан новца. Кажу да смо "глумци", да не вредимо толико колико је исфорсирано. Људи од којих сам учио занат, остали су у феноменалним односима са мном, делимо савете једни са другима - прича Стефан.
Само 29. децембра прошле године имали су 43 муштерије, па тако не крије да их "помало ухвати страх", када виде колики их ред чека пре отварања.
"Иди у кафић, па ћу те звати"
У почетку су шишали бебе од 9 месеци па до пензионера, а сада доста ређе јер су велике гужве. Како прича, у њиховој берберници не постоји заказивање, и то не зато што "су посебнији од других", рекли би неки, већ зато што када би заказивали - на фризуру би неки чекали и наредних месец, до два. А и прича Стефан, "таква су средина где се стално трчи".
- Врање је мала средина, 60-70.000 људи. Таква смо средина где се стално трчи, много мало ствари се планира. Све што можеш данас, остави за сутра... и кад закажеш увек неко касни, већина заборави, нешто им искрсне. Када бисмо радили на заказивање, не бисмо могли да закажемо у наредних месец - два. Овако се чека по 3-4 сата, кажемо им да оду у оближњи кафић, па их позовемо кад дође на њих ред - прича Стефан.
Цене мало изнад просека, а плата поштена
У Стефановој берберници цене су у просеку 650 динара, скупље 750. Док је просек у Врању око 450 - 550 динара, а пре 10 година био је 150 динара.
Међутим, како Стефан прича, знао је шта свакој радњи недостаје, а од почетка је навикао муштерије да минимално подиже цене око лета.
- Када сам отворио салон, рекао сам 300 динара и то је већ била скупља цена. И од тада сам мало почео да подижем, око лета је поскупљивало по мало - појашњава.
Каже да му и сада фале радници за оволики број људи и позива све да се врате занату. Прича како је јако мало правих берберница, а зарада је више него сјајна. Само када би било оних који би хтели маказе и машиницу у руке..
- Желим да кажем да не треба да их буде срамота да уче овај занат. У Врању може да се заради од 800 до 1.000 евра месечно, у зависности од тога колико времена посветиш послу - закључује Стефан.
Извор: Србија Данас/Телеграф Бизнис/Мариа Петровић/М.А.