Можете ли рачунати на отпремнину након отказа? Према закону, у овим случајевима имате право на исплату

Иако Закон о раду прецизно регулише поступак престанка радног односа, многи запослени нису упознати са његовим одредбама. Недовољна информисаност може довести то непријатних ситуација које се, најчешће, могу избећи.

Отказ уговора о раду као и сама права радника су, стога, теме које увек повлаче многа питања и недоумице. Свакако, једно од главних питања је и у ком случају бивши запослени има право на отпремнину.

За Телеграф Бизнис, адвокат Соња Пекић објашњава да Закон о раду јасно прописује обавезу послодавца да исплати запосленом отпремнину у два случаја:

• при одласку запосленог у пензију;
• код престанка радног односа запосленог ако услед технолошких, економских или организационих промена престане потреба за обављањем одређеног посла или дође до смањења обима посла, то јест у случају проглашења запосленог технолошким, економским или организационим вишком.

Одлазак у пензију

Када се ради о одласку запосленог у пензију, у складу са општим актом, послодавац је дужан да исплати отпремнину најмање у висини две просечне зараде, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике.

- Битно је нагласити да запослени има право на отпремнину било да је у питању старосна или инвалидска пензија - истиће Пекић.

Додаје да је отпремнина која следује запосленом због одласка у пензију не исплаћује се у бруто, већ у нето износу.

Технолошки вишак

У случају престанка радног односа услед проглашења запосленог технолошким, економским или организационим вишком, висина отпремнине утврђује се општим актом или уговором о раду, с тим што не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину.

Зарадом се сматра просечна месечна зарада запосленог исплаћена за последња три месеца која претходе месецу у којем се исплаћује отпремнина.

- Запослени коме престаје радни однос, мора најпре да провери да ли закон прописује исплату отпремнине за разлог због којег му престаје радни однос - истиче Пекић.

Како каже, у случају да закон на предвиђа исплату оптремине за тај конкретан случај, потребно је проверити општи акт послодавца, односно да ли колективни уговор, правилник о раду, или уговор о раду намећу обавезу послодавцу коју исти нема по закону, из разлога што општи акти послодавца и уговор о раду могу утврдити већа права запослених, односно могу предвидети обавезу исплате отпремнине запосленом и у случајевима које Закон о раду не предвиђа.

- Веома је важно знати да је изјава о одрицању од отпремнине ништава и да не производи правно дејство - додаје Пекић.

У пракси су познати случајеви када послодавци покушавају да избегну обавезу исплате отпремнине потписујући споразуме са запосленима који су проглашени технолошким, економским или организационим вишком, а по којем се исти одриче отпремнине.

Како истиче адвокат Соња Пекић, бивши запослени се никако не може одрећи свог права на отпремнину, као вида правне заштите за случај престанка радног односа, те, управо зато, било какав споразум између послодавца и запосленог не производи правно дејство.

Србија Данас/Телеграф