Национална стратегија Србије је пре свега план развоја: Најављено 48 милијарди за инвестиције - Тотална промена државе

"Улагање је 17 милијарди евра до 2030. године, онда још додатна 31 милијарда до 2035, укупно скоро 50 милијарди евра капиталних инвестиција, дакле инвестиција у оно што треба да подигне квалитет Србије, да унапреди нашу инфраструктуру како бисмо у тим годинама изградили нешто боље, сигурније и бољу будућност, превасходно за нашу децу. Усмереност тог програма је превасходно ка расту", рекао је он за Јутарњи дневник РТС-а.    

Додао је да Србија мора да убрза раст и да сада најбрже расте када је регион Западног Балкана у питању.     

"Морамо да растемо још брже односно наш бруто домаћи производ, а то је вредност свега онога што се произведе у Србији од услуга, од роба, јер је то предуслов за даљи раст плата, пензија, минималних зарада и свега онога што је за грађане Србије важно. Ми смо 2012. године имали БДП  35 милијарди евра, прошле године скоро 90 милијарди. Са овим програмом, са овим улагањем, хоћемо да идемо на преко 130 милијарди", истакао је он.    

Навео је да када се то преведе у БДП пер цапита, односно по глави становника Србија има и пер цапита преко 13.500 евра по глави становника, а 2012. године је имала 4.870.     

Нагласио је да је циљ да се 2035. године достигне 20.000 евра.    

"То су огромни циљеви, огромне бројке. Јучерашњи програм нам није први програм који смо представили. Да вас подсетим 2019. године представили смо програм Србија 2025, тренутно спроводимо програм Скок у будућност Србија 2027, дакле, веома транспарентно, јавно, директно  свим грађанима Србије причамо о томе шта желимо да урадимо и на који начин желимо да урадимо.  Ако се вратимо у децембар 2019. године, тада смо обећали улагање од 14 милијарди евра, остварили смо улагање од 15,7 милијарди евра. Дакле, обећање које смо дали, смо испунили", рекао је он.    

Додао је да је тада речено да ћемо у децембру 2025. године имати просечну плату у Србији преко 1.000 евра и да је та плата била 1.057 евра.     

Оценио је да то значи да држава свако обећање које даје и испуњава и да је ту изграђен довољан кредибилитет и поверење према грађанима.   

"Зато сада излазимо и с овим програмом који није само ствар бројки. Председник Вучић је јасно рекао, први и основни циљ нам је мир и стабилност и то је моја порука свим грађанима Србије данас. Дакле, када смо рекли јуче да хоћемо да јачамо војску, не да би некога нападали, него зато што је то главни и основни стуб чувања нашег идентитета, наше слободе, наше суверености, одвраћања на крају крајева од било какве агресије. Дакле, желимо да избегнемо било какав сукоб, да једноставно нашој деци обезбедимо сигурну будућност", рекао је он.    

Истакао је да Србија хоће и да буде чланица Европске уније и да је на путу да то постане.    

"Хоћемо да видимо шта све треба ми да урадимо, које реформе да спроведемо, а спроводимо их већ, да бисмо у томе успели, да на најбољи могући начин будемо и део јединственог тржишта, али с друге стране да будемо део Шенген зоне, свега онога што додатно може да допринесе расту и развоју наше земље", поручио је Мали.    

Истовремено, истакао је да Србија не сме да пропусти додатна улагања у брзе пруге, обнову железница, изградњу нових железничких пруга, у енергетику, у пољопривреду, здравство, образовање, вештачку интелигенцију, односно даља улагања у подизање животног стандарда у земљи.    

Мали је навео да су у Србији тренутно највише плате, највише пензије, највећу минималну зараду икада, истичући да је циљ да до 2030. године минимална зарада у земљи буде не мања од 760 евра, а просечна зарада 1700 евра.  

"Подсетићу вас, 2010, 2011 године била је 15.700 динара. Данас је 551 евро минимална зарада у Србији, дакле огроман искорак напред. Да нам просечна зарада до краја 2030. године буде не мање од 1700 евра. Подсетићу вас, 2012. године била је око 300 евра, и да нам пензија буде најмање 750 евра, а подсетићу вас такође, 2012. године просечна пензија у Србији била је само 204 евра", рекао је Мали.
    

Према његовим речима, оно што је важно за грађане Србије, то је даље подизање животног стандарда из године у годину, оценивши да инвестиције омогућавају да унапредимо инфраструктуру и будемо конкурентнији и атрактивнији у даљем привлачењу инвеститора, запошљавању радника и отварању нових фабрика.    

"То је тај програм и то је та економска политика коју спроводимо већ годинама уназад и то успешно радимо. И не каже то ни Синиша, ни Вучић, него ММФ, Светска банка. И на крају крајева једина смо земља у овом региону која има инвестициони кредитни ратинг и који довољно потврђује о томе", рекао је Мали.    

Нагласио је и да упркос том расту не сме да се игра са стабилношћу и да је макроекономска стабилност веома важна.    

"У овом тренутку, и то је моја порука за све грађане Србије, јавни дуг у односу на БДП само 41,5 одсто. Просек у Еврозони 88,5 одсто", казао је Мали.    

На питање како ће се очувати макроекономска стабилност, Мали је указао да је обавеза свих, како у ресорном министарству тако и у целој влади, да се планом морају бавити даноноћно да би  обећање које је дато грађанима Србије на крају било и испуњено.     

"Морамо да водимо рачуна о сваком динару. Дакле, као што се до сада понашамо одговорно, тако морамо и у будућности. Није случајно да ми имамо јавни дуг 41,5 одсто. Потпуно смо при дну лествице задужених земаља, што је сјајан податак, а да смо при томе одговорили успешно на све изазове у протеклих пет или шест година, од короне, енергетске кризе, разних конфликата у свету, глобалних изазова", навео је Мали.    

Министар је додао је Србија упркос свим изазовима у претходним година имала раст плата, пензија и минималне зараде, као и отварање нових радних места.     

"Имамо никада веће девизне резерве, никада веће резерве у злату. Сачували смо стабилност девизног курса, дакле, неке ствари смо очигледно добро урадили", казао је Мали.   

Нагласио је да те ствари потврђује податак да је Србија једина земља која има инвестициони кредитни рејтинг у региону западног Балкана и једина са таквим рејтингом која је кандидат за пуноправно чланство у Европској унији.     

На питање какви су планови за равнотежу плата између Београда и унутрашњости земље, министар је рекао да сви пројекти, инвестиције и умрежавање Србије са сваким километром аутопута значи живот, потенцијал за отварање нове индустријске зоне, нова радна места, односно регионално уједначавање стандарда у целој Србији.     

Такође, истакао је да Београд мора да буде локомотива даљег развоја земље, нагласивши да плате у целој земљи стално расту.   

"Са 500 додатних 80 километара аутопутева које ћемо изградити, на хиљаде које смо већ изградили отварате и чините ближим сваки део Србије. Сваки нови километар аутопута или новог пута значи живот, значи потенцијал за отварање нове индустријске зоне, за нова радна места и управо то регионално уједначавање стандарда у целој Србији", рекао је Мали.    

Истовремено, као пример раста плата у Србији Мали је указао на општину Лучане у којој је како каже, просечна зарада 2012. године била око 280 евра, а сада 1022 евра.   

"Када погледате и школе и вртиће које радимо, и болнице које ћемо да радимо, све то је управо усмерено ка томе да нам цела Србија иде напред, што је на крају крајева је циљ за све нас", истакао је Мали.   

Говорећи о тренутној ситуација у државној каси и актуелној геополитичкој ситуацији, Мали је навео да Србија прати дешавања, као и да држава има довољне количине резерви свих енергената.    

Такође, оценио је да се ради о једној од највећих криза икада, истичући да је она довело до тога да цене нафте, сирове нафте и гаса оду на горе.     

"Американци ако сте видели покренули иницијативу да се скину санкције са руске сирове нафте како би се стабилизовала ситуација на светском тржишту. Ми пратимо шта се дешава. Оно што је важно, о томе је председник Вучић јуче и говорио, имамо довољно резерви у овом тренутку и сирове нафте, и керозина, и дизела, и бензина, свега онога што је неопходно да у кратком временском периоду преживимо ову кризу", рекао је министар.    

На питање колики је тај кратак временски период, Мали је прецизирао да имамо 31 дан резерви керозина, односно да има резерви да држава опет реагује.     

"Када се десила корона, реаговали смо са 9 милијарди евра програма да спасемо нашу привреду. 2022. године, када је била енергетска криза, слично овој када је кренуо рат у Украјини, дакле, рекли су људи неће бити ни грејања, неће бити ни струје, неће бити ничега, али смо опет одговорно реаговали са чак две милијарде евра. Да покажемо колико смо одговорни колико смо стабилни колико смо јаки опет да ублажимо негативне последице тих криза", казао је Мали.    

Када је реч о ценама горива на пумпама, навео је да је председник Вучић најавио да ће Србија реаговати као држава и да има механизме за решење тог питања.    

"Један од механизама јесте смањење акцизе на гориво, управо како бисмо ублажили негативне последице било каквог, односно, већ сада се и види, каквог повећања цена сирове нафте на светском тржишту", рекао је Мали.