Nacionalna strategija Srbije je pre svega plan razvoja: Najavljeno 48 milijardi za investicije - Totalna promena države

"Ulaganje je 17 milijardi evra do 2030. godine, onda još dodatna 31 milijarda do 2035, ukupno skoro 50 milijardi evra kapitalnih investicija, dakle investicija u ono što treba da podigne kvalitet Srbije, da unapredi našu infrastrukturu kako bismo u tim godinama izgradili nešto bolje, sigurnije i bolju budućnost, prevashodno za našu decu. Usmerenost tog programa je prevashodno ka rastu", rekao je on za Jutarnji dnevnik RTS-a.    

Dodao je da Srbija mora da ubrza rast i da sada najbrže raste kada je region Zapadnog Balkana u pitanju.     

"Moramo da rastemo još brže odnosno naš bruto domaći proizvod, a to je vrednost svega onoga što se proizvede u Srbiji od usluga, od roba, jer je to preduslov za dalji rast plata, penzija, minimalnih zarada i svega onoga što je za građane Srbije važno. Mi smo 2012. godine imali BDP  35 milijardi evra, prošle godine skoro 90 milijardi. Sa ovim programom, sa ovim ulaganjem, hoćemo da idemo na preko 130 milijardi", istakao je on.    

Naveo je da kada se to prevede u BDP per capita, odnosno po glavi stanovnika Srbija ima i per capita preko 13.500 evra po glavi stanovnika, a 2012. godine je imala 4.870.     

Naglasio je da je cilj da se 2035. godine dostigne 20.000 evra.    

"To su ogromni ciljevi, ogromne brojke. Jučerašnji program nam nije prvi program koji smo predstavili. Da vas podsetim 2019. godine predstavili smo program Srbija 2025, trenutno sprovodimo program Skok u budućnost Srbija 2027, dakle, veoma transparentno, javno, direktno  svim građanima Srbije pričamo o tome šta želimo da uradimo i na koji način želimo da uradimo.  Ako se vratimo u decembar 2019. godine, tada smo obećali ulaganje od 14 milijardi evra, ostvarili smo ulaganje od 15,7 milijardi evra. Dakle, obećanje koje smo dali, smo ispunili", rekao je on.    

Dodao je da je tada rečeno da ćemo u decembru 2025. godine imati prosečnu platu u Srbiji preko 1.000 evra i da je ta plata bila 1.057 evra.     

Ocenio je da to znači da država svako obećanje koje daje i ispunjava i da je tu izgrađen dovoljan kredibilitet i poverenje prema građanima.   

"Zato sada izlazimo i s ovim programom koji nije samo stvar brojki. Predsednik Vučić je jasno rekao, prvi i osnovni cilj nam je mir i stabilnost i to je moja poruka svim građanima Srbije danas. Dakle, kada smo rekli juče da hoćemo da jačamo vojsku, ne da bi nekoga napadali, nego zato što je to glavni i osnovni stub čuvanja našeg identiteta, naše slobode, naše suverenosti, odvraćanja na kraju krajeva od bilo kakve agresije. Dakle, želimo da izbegnemo bilo kakav sukob, da jednostavno našoj deci obezbedimo sigurnu budućnost", rekao je on.    

Istakao je da Srbija hoće i da bude članica Evropske unije i da je na putu da to postane.    

"Hoćemo da vidimo šta sve treba mi da uradimo, koje reforme da sprovedemo, a sprovodimo ih već, da bismo u tome uspeli, da na najbolji mogući način budemo i deo jedinstvenog tržišta, ali s druge strane da budemo deo Šengen zone, svega onoga što dodatno može da doprinese rastu i razvoju naše zemlje", poručio je Mali.    

Istovremeno, istakao je da Srbija ne sme da propusti dodatna ulaganja u brze pruge, obnovu železnica, izgradnju novih železničkih pruga, u energetiku, u poljoprivredu, zdravstvo, obrazovanje, veštačku inteligenciju, odnosno dalja ulaganja u podizanje životnog standarda u zemlji.    

Mali je naveo da su u Srbiji trenutno najviše plate, najviše penzije, najveću minimalnu zaradu ikada, ističući da je cilj da do 2030. godine minimalna zarada u zemlji bude ne manja od 760 evra, a prosečna zarada 1700 evra.  

"Podsetiću vas, 2010, 2011 godine bila je 15.700 dinara. Danas je 551 evro minimalna zarada u Srbiji, dakle ogroman iskorak napred. Da nam prosečna zarada do kraja 2030. godine bude ne manje od 1700 evra. Podsetiću vas, 2012. godine bila je oko 300 evra, i da nam penzija bude najmanje 750 evra, a podsetiću vas takođe, 2012. godine prosečna penzija u Srbiji bila je samo 204 evra", rekao je Mali.
    

Prema njegovim rečima, ono što je važno za građane Srbije, to je dalje podizanje životnog standarda iz godine u godinu, ocenivši da investicije omogućavaju da unapredimo infrastrukturu i budemo konkurentniji i atraktivniji u daljem privlačenju investitora, zapošljavanju radnika i otvaranju novih fabrika.    

"To je taj program i to je ta ekonomska politika koju sprovodimo već godinama unazad i to uspešno radimo. I ne kaže to ni Siniša, ni Vučić, nego MMF, Svetska banka. I na kraju krajeva jedina smo zemlja u ovom regionu koja ima investicioni kreditni rating i koji dovoljno potvrđuje o tome", rekao je Mali.    

Naglasio je i da uprkos tom rastu ne sme da se igra sa stabilnošću i da je makroekonomska stabilnost veoma važna.    

"U ovom trenutku, i to je moja poruka za sve građane Srbije, javni dug u odnosu na BDP samo 41,5 odsto. Prosek u Evrozoni 88,5 odsto", kazao je Mali.    

Na pitanje kako će se očuvati makroekonomska stabilnost, Mali je ukazao da je obaveza svih, kako u resornom ministarstvu tako i u celoj vladi, da se planom moraju baviti danonoćno da bi  obećanje koje je dato građanima Srbije na kraju bilo i ispunjeno.     

"Moramo da vodimo računa o svakom dinaru. Dakle, kao što se do sada ponašamo odgovorno, tako moramo i u budućnosti. Nije slučajno da mi imamo javni dug 41,5 odsto. Potpuno smo pri dnu lestvice zaduženih zemalja, što je sjajan podatak, a da smo pri tome odgovorili uspešno na sve izazove u proteklih pet ili šest godina, od korone, energetske krize, raznih konflikata u svetu, globalnih izazova", naveo je Mali.    

Ministar je dodao je Srbija uprkos svim izazovima u prethodnim godina imala rast plata, penzija i minimalne zarade, kao i otvaranje novih radnih mesta.     

"Imamo nikada veće devizne rezerve, nikada veće rezerve u zlatu. Sačuvali smo stabilnost deviznog kursa, dakle, neke stvari smo očigledno dobro uradili", kazao je Mali.   

Naglasio je da te stvari potvrđuje podatak da je Srbija jedina zemlja koja ima investicioni kreditni rejting u regionu zapadnog Balkana i jedina sa takvim rejtingom koja je kandidat za punopravno članstvo u Evropskoj uniji.     

Na pitanje kakvi su planovi za ravnotežu plata između Beograda i unutrašnjosti zemlje, ministar je rekao da svi projekti, investicije i umrežavanje Srbije sa svakim kilometrom autoputa znači život, potencijal za otvaranje nove industrijske zone, nova radna mesta, odnosno regionalno ujednačavanje standarda u celoj Srbiji.     

Takođe, istakao je da Beograd mora da bude lokomotiva daljeg razvoja zemlje, naglasivši da plate u celoj zemlji stalno rastu.   

"Sa 500 dodatnih 80 kilometara autoputeva koje ćemo izgraditi, na hiljade koje smo već izgradili otvarate i činite bližim svaki deo Srbije. Svaki novi kilometar autoputa ili novog puta znači život, znači potencijal za otvaranje nove industrijske zone, za nova radna mesta i upravo to regionalno ujednačavanje standarda u celoj Srbiji", rekao je Mali.    

Istovremeno, kao primer rasta plata u Srbiji Mali je ukazao na opštinu Lučane u kojoj je kako kaže, prosečna zarada 2012. godine bila oko 280 evra, a sada 1022 evra.   

"Kada pogledate i škole i vrtiće koje radimo, i bolnice koje ćemo da radimo, sve to je upravo usmereno ka tome da nam cela Srbija ide napred, što je na kraju krajeva je cilj za sve nas", istakao je Mali.   

Govoreći o trenutnoj situacija u državnoj kasi i aktuelnoj geopolitičkoj situaciji, Mali je naveo da Srbija prati dešavanja, kao i da država ima dovoljne količine rezervi svih energenata.    

Takođe, ocenio je da se radi o jednoj od najvećih kriza ikada, ističući da je ona dovelo do toga da cene nafte, sirove nafte i gasa odu na gore.     

"Amerikanci ako ste videli pokrenuli inicijativu da se skinu sankcije sa ruske sirove nafte kako bi se stabilizovala situacija na svetskom tržištu. Mi pratimo šta se dešava. Ono što je važno, o tome je predsednik Vučić juče i govorio, imamo dovoljno rezervi u ovom trenutku i sirove nafte, i kerozina, i dizela, i benzina, svega onoga što je neophodno da u kratkom vremenskom periodu preživimo ovu krizu", rekao je ministar.    

Na pitanje koliki je taj kratak vremenski period, Mali je precizirao da imamo 31 dan rezervi kerozina, odnosno da ima rezervi da država opet reaguje.     

"Kada se desila korona, reagovali smo sa 9 milijardi evra programa da spasemo našu privredu. 2022. godine, kada je bila energetska kriza, slično ovoj kada je krenuo rat u Ukrajini, dakle, rekli su ljudi neće biti ni grejanja, neće biti ni struje, neće biti ničega, ali smo opet odgovorno reagovali sa čak dve milijarde evra. Da pokažemo koliko smo odgovorni koliko smo stabilni koliko smo jaki opet da ublažimo negativne posledice tih kriza", kazao je Mali.    

Kada je reč o cenama goriva na pumpama, naveo je da je predsednik Vučić najavio da će Srbija reagovati kao država i da ima mehanizme za rešenje tog pitanja.    

"Jedan od mehanizama jeste smanjenje akcize na gorivo, upravo kako bismo ublažili negativne posledice bilo kakvog, odnosno, već sada se i vidi, kakvog povećanja cena sirove nafte na svetskom tržištu", rekao je Mali.