Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

НАЈНОВИЈЕ ИСТРАЖИВАЊЕ: Грађани Србије најмање задужени на простору бивше Југославије

18.03.2021. 17:08
Пише:
Танјуг
Foto: Profimedia
Фото: Профимедиа / Извор: Профимедиа

Грађани Хрватске су најзадуженији у региону са износом укупног дуга банкама по основу кредита од 18 милијарди евра

Мање дугују становници Црне Горе, приближно 1,39 милијарди евра, према јануарским подацима шест централних банака земаља на простору бивше СФРЈ о стању кредита становништва.

ХИЉАДЕ МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА: Пандемија проузроковала непоправљиву економску штету!

ХИЉАДЕ МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА: Пандемија проузроковала непоправљиву економску штету!

"СРБИЈА ПОСТИГЛА ЗАПАЖЕНЕ РЕЗУЛТАТЕ" ЕУ оценила економску и монетарну политику наше земље

"СРБИЈА ПОСТИГЛА ЗАПАЖЕНЕ РЕЗУЛТАТЕ" ЕУ оценила економску и монетарну политику наше земље

УДВОСТРУЧУЈЕ СЕ БРОЈ ЗАПОСЛЕНИХ: Добра економска политика у Мионици остварила успешне резултате!

УДВОСТРУЧУЈЕ СЕ БРОЈ ЗАПОСЛЕНИХ: Добра економска политика у Мионици остварила успешне резултате!

На другом месту по висини укупног дуга су Словенци са износом од 11 милијарди евра, док су грађани Србије на трећој позицији са сумом од 10 милијарди евра.

Међутим, када се посматрају укупни износи кредита у односу на број становника, произилази да су грађани Србије најмање задужени у поређење са осталим земљама које су проистекле из некадашње заједничке државе.

По висини личних дуговања на основу кредита, најзадуженији су Словенци са износом од 5.286 евра, затим Хрвати са 4.208 евра, Црногорци са 2.239, грађани БиХ са 1.536 евра, Македонци са 1.452 евра, и на крају Срби са просечних 1.443 евра дуга.

Занимљив је податак колико је расло задуживање грађана у овим државама у пандемијској 2020. години.

Опште узев, оно је расло на нивоу од по неколико процената – најмање у Хрватској (1,8 одсто), а највише у Србији, за 11,2 одсто.

Поменути пораст у Србији је делом последица мораторијума на отплату кредита, где грађани у два наврата нису морали по неколико месеци да отплаћују своје дугове, док је с друге стране настављена кредитна активност, то јест узимање зајмова у комерцијалним банкама у земљи у одређеној мери.