НАЈВЕЋИ ТРЕНД У СРБИЈИ! Мало улагања - велика и брза зарада, али није лако
У последњих неколико година дошло је до значајног раста цене пољопривредног земљишта у Србији. Многи улажу у пољопривредно земљиште као у средство за производњу јер се баве пољопривредом.
Најскупље земљиште у Србији од 6 хектара је продато за милион евра. Зашто расте цена ораница? Ко их купује?
О тој теми је у јутарњем програму Прве говорио Никола Ђуратовић, консултант за некретнине.
Када кажемо милион евра за 6 хектара, помислимо то је неки инцидент.
ОГЛАСИЛИ СЕ НАДЛЕЖНИ: Ево шта се дешава са млеком - инспекције најавиле контроле и СТРОГЕ КАЗНЕ
ОВО ЋЕ ВАМ ДОНЕТИ МАЊЕ РАЧУНЕ ЗА СТРУЈУ! Попуст и до 30 посто - сада је ЗВАНИЧНО
НИКО НЕ ЖЕЛИ МОДЕЛ ЗА КОЈИ НЕМА ДЕЛОВА! Од ових половњака бежите главом без обзира
- Није, то је пољопривредно земљиште које је у грађевинском захвату тако да сам уверен да ће доћи до пренамене. Земљиште је добро од општег јавног интереса за Србију и прописан је начин његовог коришћења. Мора да се користи према намени као што јесте међутим постоје случајеви када то земљиште може да се преведе другој намени. Плаћа се пренамена тог земљишта која износи 50 одсто од пореске основе - рекао је он.
Прошле године се причало о томе да су цене земљишта у Србији достигле цене као у Шпанији, Италији..
- У зависности који део Србије гледате, нама је најплоднија земља у Војводини - Срем, Банат и Бачка. Тамо хектар добре оранице не можете да нађете испод 20.000 евра. Ако погледате југ, исток и југоисток Србије тамо су цене доста ниже, можете за пар хиљада евра да купите хектар земљишта. Али оно што је веома важно напоменути је да пољопривредно земљиште од јавног интереса за нашу земљу, а ви као појединац сте одлучили да га купите и не желите сада да га обрађујете него у будућности онда може да се деси да држава трећем лицу да земљиште и да ви примате закупнину. Држава је то добро уредила, да не може свако да купује земљиште и да га остави да временом пропада.
Села код нас изумиру али нови тренд после короне је окретање људи природи уз модеран начин рада. Ипак је то више заступљеније у свету него код нас.
- Гледајући статистику од укупног волумена новца у другом кварталу који је био две милијарде евре, само три одсто тог новца је отишло за куповину пољопривредног земљишта. Према учешћу броја некретнина то је 13 одсто значи на 100 некретнина, 13 је било по питању пољопривредног земљишта. Село је лепо, сви ми волимо да одемо на село међутим тренд јесте да села код нас изумиру али у свету је другачије. Бил Гејтс је у свету постао највећи велепоседник земљишта у Америци што лично али и преко своје фирме, купио је преко 250.000 хектара обрадивог земљишта. Та тендеција прелази полако и код нас, имате ИТ фирму које је продала свој бизнис, и купила пар хиљада хектара у околини Зрењанина. Друга ИТ фирма је такође урадила исту ствар али у околини Инђије.
Поред те једне групе купаца, каже, постоји и друга, њој припадају људи који су се бавили бизнисом и обично улазе у воћарску производњу.
- Сада је највећи тренд да купите пар хектара и да садите боровницу, аронију чак у задње време лешник. Оно што наши људи одавно саде су купине и малине. Сама куповина тог земљишта је да кажемо једна врста инвестиције. За прави засад боровнице и ароније по хектару бисте морали да издвојите 50.000-60.000 евра по хектару. Људи се одлучују за тај вид производње зато што у почетку имате веће трошкове али онда имате мале трошкове одржавања и јако брзо може да дође до исплате инвестиције.
Људи се одлучују да купују сеоска домаћинства која су околина већих градова, пренео је Мондо.
- Имате доста људи који немају толико новца да купе куће и станове али имају уштеђевину 10.000, 20 000 или 30.000 евра. Зато се одлучују за сеоска домаћинства са земљиштем и једног дана сањају да ће ту направити свој рај и пронаћи оазу мира - закључио је Ђуратовић.