Нова правила за плаћање картицама: Мења се систем обрачуна накнада

Када је, крајем 2018. године, почела примена Закона о међубанкарским накнадама, први пут су у Србији ограничене максималне висине накнада које су се, иако се наплаћују међу банкама, практично "уграђивале" у цену робе коју плаћају сви потрошачи. Закон се тада односио искључиво на картице које су издале банке са седиштем у Србији.

Новим нацртом закона, чија је јавна расправа трајала до 11. јуна, ограничење накнада проширује се и на картице које су издате у иностранству и то у ситуацијама када се њима плаћа на продајним местима у Србији, или на овдашњим продајним сајтовима.

Према закону, међубанкарска накнада код трансакције у Србији, дебитном картицом не може бити виша од 0,2% вредности извршене трансакције, ни виша од 0,3% код трансакције кредитном картицом.

Сада ови проценти важе и за картице које су издате у иностранству. Када се плаћа дебитном картицом (оном којом се новац одмах скида са рачуна), накнада је 0,2 одсто од износа трансакције, а 0,3% када се плаћа иностраном кредитном картицом, пише Н1.

Колико се плаћа страним картицама у Србији

Према подацима НБС, у Србији је током 2025. године страним картицама (онима које су издале банке и други издаваоци у иностранству) на банкомату подигнуто 80,5 милијарди динара, кроз 3,3 милона трансакција. 

На продајним местима, преко ПОС терминала, у 2025. години страним картицама је плаћено робе и услуга укупне вредности 211,26 милијарди динара, кроз 59 милиона трансакција.

Ограничење и за онлајн плаћања

Законом се уводи и ограничење у случају када се иностраним картицама плаћа онлајн, на интернет продајном месту домаћег трговца тј. како се дефинише у пропису - плаћање "без физичког присуства корисника картице код трговца".

Када се страном картицом плаћа на домаћем интернет сајту, провизија може да буде максимум 1,15% од извршене трансакције код дебитних, односно 1,5% код кредитних иностраних картица.

Снижавање ових накнада свакако ће бити добро дочекано код банака које су опремиле трговце ПОС терминалима за наплату картицама - јер ће мање да их кошта. Питање је колико ће таква одлука "обрадовати" стране издаваоце картица.

Обелодањујући нацрт закона у НБС су навели да је "у циљу додатног унапређења правног оквира за пружање платних услуга и пословања са платним картицама, припремила Нацрт измена и допуна закона о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица".

- Предложене измене односе се на проширење обухвата закона и на међународне платне трансакције платним картицама како би се додатно унапредила транспарентност у пословању са платним картицама и снизили трошкови прихватања платних картица за трговце у складу са праксом која се примењује у Европској унији, наводи централна банка.

О каквим накнадама је реч

Како је раније приликом увођења овог закона објашњавала НБС - ове накнаде банка прихватилац, која код трговца поставља ПОС терминал, плаћа банци која је издала картицу, за сваку платну трансакцију извршену употребом платне картице.

- Банка прихватилац ове накнаде преваљује на трговца и тиме оне директно утичу на висину трговачке накнаде коју трговац плаћа за коришћење ПОС терминала. Трговац даље ове накнаде уграђује у цену робе и услуга и, на крају, плаћамо их сви ми, потрошачи - и они који плаћају картицама, и они који плаћају готовином, образлагала је тада централна банка нови закон.