Европа добија нову обећану земљу: Ова држава има раст привреде већи од Немачке, ниску незапосленост и све већу геополитичку снагу

Док многе европске земље пролазе кроз економску кризу, Пољска је успела да одржи стабилан и постојан раст.

Према подацима, стопа раста БДП-а у 2024. износила је скоро 3 одсто, што је три пута више од просека Европске уније, који је 1 одсто. 

Пољска је тако претекла Француску, која је имала раст од 1,2 одсто, и Немачку, чији је БДП пао за 0,2 одсто. Прогнозе за 2025. су и даље оптимистичне - очекује се раст од око 3 одсто.

У другом тромесечју 2024. Пољска је имала раст од 0,8 одсто, пети најбољи резултат у ЕУ. Од када се придружила Унији 2004. године, њен просечан годишњи раст износи готово 4 одсто. Тржиште акција је у порасту, а земља се све више види као једно од најдинамичнијих и најуспешнијих европских привреда, преноси Телеграф.

- У последње две деценије Пољска је дефинитивно надмашила сва очекивања. Реални БДП се удвостручио, што је заиста изузетно - истиче Катаржина Ржентаржевска, главна макроаналитичарка за средњу и источну Европу у Ерсте групи.

Величина и снага домаће потрошње

Пољска има 37 милиона становника и пета је по величини земља у ЕУ. Према проценама, њена привреда сада се налази међу 20 највећих на свету. 

Поред економског, Пољска све више добија и геополитички значај.

Улагања у одбрану су огромна - тренутно троши око 4,5 одсто БДП-а на војску, више него било која друга чланица НАТО-а. Ипак, кључни мотор раста није извоз, већ домаћа потрошња.

- То је стуб пољског раста. Домаће тржиште је снажно, незапосленост ниска, а реалне плате расту - објашњава Ржентаржевска. 

Захваљујући томе, Пољска је мање рањива на глобалне кризе од мањих, извозно оријентисаних економија.

Кључ успеха: интеграција и европски фондови

Стручњаци истичу да је успех Пољске резултат њене добре интеграције у ЕУ, НАТО, Шенген и ОЕЦД. Иако није увела евро, земља је од 2004. имала огромне користи од европских фондова.

- Приступ европском новцу био је пресудан за развој инфраструктуре. Пољска је успела да искорени корупцију из времена комунизма и створи позитивно пословно окружење са образованом радном снагом - наводи Јакоб Функ Киркегард из Петерсоновог института за међународну економију.

Политичке поделе не успоравају раст

Упркос дубоким политичким поделама између конзервативне странке Право и правда и либералне Грађанске коалиције Доналда Туска, привреда је наставила да расте.

Доласком Туска на власт 2023. године, Пољска је успела да „одблокира“ чак 137 милијарди евра из фондова ЕУ, уз обећање да ће правосуђе ускладити са европским стандардима. Ипак, тензије су се поново појавиле након што је 2025. председник постао евроскептични Карол Навроцки, уз подршку Права и правде.

- Пољска је добар пример земље која остварује стабилан раст без обзира на то која партија је на власти - каже Ржентаржевска.

Изазови: дефицит и јавна потрошња

Велики социјални програми, попут дечијих додатака које је увела странка Право и правда, помогли су потрошњи, али су истовремено повећали јавни дефицит. Министар финансија Анџеј Домански процењује да ће дефицит 2026. достићи 6,5 одсто БДП-а.

Ржентаржевска упозорава да ће Пољска ускоро морати да спроведе фискалну консолидацију – уштеду и смањење јавне потрошње, што би могло донекле успорити раст. Ипак, верује да је поверење инвеститора и даље оправдано.

- Ниска незапосленост, раст плата и висока продуктивност чине основу садашњег оптимизма - додаје она.

Киркегард сматра да Пољска може да послужи као узор остатку Европе.

- Ако Немачка не пронађе начин да се реформише, а Пољска настави овим темпом, ускоро би могла да је засени и економски престигне - закључује он.

Извор: Србија Данас/Телеграф