Шок прогноза из Брисела: Послови нестају, незапосленост расте, индустрија под притиском

Европска комисија упозорава да би стотине хиљада радних места широм Европске уније могле да буду угрожене у наредним годинама услед високих цена енергије, индустријског реструктурирања и зелене транзиције, показују подаци из пакета препорука за државе чланице.

Према документима у које је имао увид Политико, званични Брисел процењује да би само притисак изазван растом цена енергије током 2026. године могао да доведе у питање чак 560.000 радних места.

Сектори који су највише на удару су грађевинарство, металска индустрија, хемијска индустрија и транспорт.

Истовремено, Европска комисија упозорава да је европска аутомобилска индустрија суочена са дубоким променама због преласка са мотора са унутрашњим сагоревањем на електрична возила и растуће конкуренције из Кине, а у овом сектору угрожено око 600.000 радних места.

Притисак се осећа и у другим стратешким гранама индустрије.

У сектору производње батерија ризику је изложено око 85.000 радних места, док се у европској соларној индустрији процењује да је угрожено готово 59.000 послова.

Како наводи ЕК, додатних 4.500 радних места могло би да буде погођено мерама декарбонизације у индустрији челика.

Комисија је истовремено погоршала прогнозе за тржиште рада. Док је прошле јесени очекивала стопу незапослености од 5,9 одсто у 2026. и 5,8 одсто у 2027. години, сада процењује да ће незапосленост износити шест одсто у обе године.

Брисел упозорава и на раст фискалних притисака, пошто очекује се да ће збирни буџетски дефицит држава чланица Европске уније порасти са 3,1 одсто БДП-а у 2025. на 3,5 одсто у 2026. и 3,6 одсто у 2027. години.

Извршна потпредседница Европске комисије за вештине, запошљавање и социјална права Роксана Минзату оценила је да европска конкурентност не може да се гради само на технологији, капиталу и регулативи.

Европска конкурентност биће изграђена кроз људе, њихове вештине и прилике које им стварамо да у потпуности допринесу нашим економијама и друштвима", рекла је Мîнзату.

Због тога ће Европска комисија први пут у оквиру Европског семестра посебно оцењивати да ли државе чланице довољно улажу у образовање, стручно оспособљавање, преквалификације и развој СТЕМ знања потребних за индустријску трансформацију.

Према подацима Комисије, проблем недостатка квалификоване радне снаге постаје све израженији.

Током 2023. године чак 68 одсто предузећа средње величине пријавило је мањак одговарајућих вештина међу запосленима, док је годину дана касније 77 одсто компанија навело да недостатак радника и квалификација представља препреку за нова улагања.

Истовремено, сваки пети радник у ЕУ запослен је у слабо плаћеним секторима са ниским растом продуктивности, док се један од дванаест запослених суочава са ризиком од сиромаштва упркос томе што има посао.

Европска комисија оцењује да ће способност Европе да задржи конкурентност у наредним годинама у великој мери зависити од улагања у људски капитал, образовање и прилагођавање радне снаге технолошким и индустријским променама.

Извор: Танјуг