ОБЕЋАНА ЗЕМЉА ИЛИ ПУКО ПРЕЖИВЉАВАЊЕ? Списак послова које Срби највише раде у Бечу, а да ли од зараде могу да живе?
На основу огласа за посао који су доступни на интернету, а који се односе на држављане који у свом поседу немају пасош Европске уније може се видети да су најтраженији радници који се баве грађевинарством, чишћењем, радом у маркетима, или чак чувањем деце.
Конобарисање, рад у маркетима, чишћење и "бауштела" (рад на грађевини), су четири посла која у главном граду Аустрије, Бечу, најчешће обављају Срби, али и већина људи која "трбухом за крухом" са Балкана дође у ову земљу.
Иако одлазак у неку од земља Европске уније која има знатно виши стандард нашим људима изгледа као одлазак у неку обећану земљу, ситуација на терену није ипак таква, те балкански исељеници за живот зарађују обављајући послове које Аустријаници не желе да раде, а који су по неком неписаном правилу физички јако захтевни.
На основу огласа за посао који су доступни на интернету, а који се односе на држављане који у свом поседу немају пасош Европске уније може се видети да су најтраженији радници који се баве грађевинарством, чишћењем, радом у маркетима, или чак чувањем деце.
Судећи према списку најтражених послова чију је листу саставило Министарство за социјална питања Аустрије, овој земљи су преко потребни грађевинари чија плата врло често може да досегне чак и 3.000 евра.
НЕВЕРОВАТАН ОГЛАС ЗА ПОСАО! Нуде вам плату од 25.000 евра, а треба само да се бринете о ОВЦАМА! Ево списка задужења (ВИДЕО)
"Устаје се у 5, а бере до 8 увече. Неко брани телефон, али и да се једе воће!" Исплати ли се рад берачима малина?
Будући да је овој земљи годишње потребно и по неколико хиљада грађевинских радника може се закључити да "рупе" на "бауштели", како популарно послове на градилиштима називају Балканци, не попуњавају Аустријанци, већ људи који долазе из земља које нису чланице ЕУ.
Монтажни грађевински радници, столари, лимари, радиници за подне и зидене подлоге - ове послове углавном обављају људи са наших простора, а за свој рад добијају новчану накнаду између 1.600 и 2.700 евра колико се сваког месеца слије у џеп столара, односно радника за зидне подлоге.
Жене балканског порекла своје парче хлеба у највећем броју случајева зарађују чистећи, а за овај посао који ни мало физички није лак добијају око 1.600 евра.
Српске Бечлије се у маркетима аустријске престонице осећају као код куће будући да је већина касира, радника на паковању рафова, утовару и истовару, балканског порека. Људи са балканским пасошем за бављењем овим послом зарађују око 1.200 евра.
Конобари, рецепционари и хостесе у ноћним клубовима, ово су послови који су по неписаним правилима такође резервисани за људе пореклом са Балкана. За послове у угоститељству Срби зарађују око 1.200 евра плус бакшиш који зависи од дана и тренутка у ком се ради. Радна места возача очигледно су страна за Аустријанце, те и ове послове најчешће обављају људи пореклом са Балкана, а за свој рад добијају око 1.500 евра месечно.
Каква је рачуница на крају месеца?
Уколико се ситуација "баци на папир" дође се до закључка да обављање класичних "српских занимања" у иностранству не омогућава живот на високој нози, већ једно пристојно "прегуравање месеца".
Цена стана површине 50 метара квадратних са режијама минимално износи око 700 евра, док четвочлана породица за храну издваја око 350 евра. Вртић не плаћа, изузев хране чији трошак износи око 60 евра. Школовање је бесплатно, књиге се добијају у школи, а родитељи сносе трошкове прибора. У вртићу се плаћа храна и продужени боравак деце, а цена свега на месечном нивоу износи око 230 еура, с тим да породице слабијег имовинског стања плаћају и мање.
Све доводи до закључка да српска породица са двоје деце на станарину да четвртину заједничке зараде, док већински део осталог новца потроши на пропратне животне ствари.
Иако је према закону минмална сатница 9.19 евра српски радници врло често прихватају и послове за које добијају новчану накнаду која је прилично ниска. Један од примера овакве "екслотације" показује се у позивима за чување деце балканског порекла које се месечно плаћа само 400 евра. Такође, сатница у српским угоститељским објектима јако је често испод законског предвиђеног мимума, те запослени раде за своте новца које су ниске за аустријски стандард.
ПРОДАЈЕ СЕ СТАН У ЦЕНТРУ БЕОГРАДА ЗА 15.000 ЕВРА! На продају и апартман на мору за 40.000 евра, ево како да се пријавите!
НОВА РАДНА МЕСТА, ЈОШ 300 МИЛИОНА ЗА ЖЕЛЕЗАРУ! Вучић и представници ХБИС Групе о постигнутим резултатима
Ситуација је мало лакша када нови становници Аустрије у својим рукама имају диплому неког од најтраженихих занимања попут инжењера електротехнике, машинства или ИТ-а јер за овај посао људи са српским пасошем, који поседују вештине неопходне за овај посао добијају између 2.700 и 3.000 евра.
Поред поменутих занимања, Срби који се одлуче да оду "преко гране" имаће шансу и машински радници, радник са вишом школом за технологију енергетике, електричари, радници на конструкцији, лимари и аутомеханичари. Плате особа које би обављали овај посао могли би да рачунају на зараду која се креће од 1.800 до 2.500 евра. Аустрији су између осталог потребне и медицинске сестре чија зарада досеже 1.600 евра.
За све наведене послове неопходно је познавање немачког језика на различитим нивоима у односу на положај за који се конкурише.
БОНУС ВИДЕО: У овом граду се на посао ЂУБРЕТАРА чека пуних СЕДАМ ГОДИНА, а ево и због чега (ВИДЕО)
