ОЧЕКУЈУ НАС НОВА ПОСКУПЉЕЊА УЉА? По потрошњи уља Србија је у врху Европе
"Произвођачи имају разлога и за поскупљења и за појефтињења, у зависности од тога шта ће се даље дешавати"
Индустрија уља два пута је у кратком периоду достављала трговцима нове ценовнике, па је за кратак период оно значајно поскупело. Разлог је скок цена сунцокрета због светске несташице и велика тражња за овом уљарицом, објашњавају аграрни аналитичари.
НАЈАМ ГАРСОЊЕРЕ КАО ПЕТ СРПСКИХ ПРОСЕЧНИХ ПЛАТА: Скупоцен живот у најгушће насељеној европској држави!
МОЖЕ ЛИ БИТКОИН ДА ЗАМЕНИ ЗЛАТО: Цена криптовалуте расте, а ево шта кажу аналитичари
Први пут у осам година: Амерчки долар изгубио од евра, да ли ће наставити да пада?
Флаша зејтина познатих домаћих фабрика у радњама великих трговинских ланаца у четвртак је коштала од 147 до 157 динара, што дуго није виђено на рафовима, јер је цена овог стратешког производа у Србији дужи период стагнирала. Уз то, неизвесно је и да ли ће се цена сунцокретовог уља ту зауставити или можемо очекивати и нова поскупљења.
Ове године лошији род имали су многи велики произвођачи попут Бугарске, Румуније, Молдавије, Украјине. Из тог разлога домаћи произвођачи су добро прошли јер је сунцокрет 2019. плаћан 31 динара по килограму, а ове је ишао од 32 до 38 динара на крају жетве када се сазнало за сушу у Украјини и Русији. Претпоставка је да су уљаре сировину плаћале у просеку 37 динара, што је на крају довело до поскупљења јестивог уља.
- Раније, пре много година знало се да произвођачи производе сунцокрет за уљаре и оне су практично формирале цену. У последњих пет година на нашем тржишту подједнако послују извозници и уљаре. Они се сада такмиче ко ће доћи до робе и "побеђује" онај ко више плати. То иде у прилог произвођачима, а да ли их задовољава или не то је друго питање. Свакако та цена је равна оној на међународном тржишту, а она је ове године порасла због несташице - каже за Политику Вукосав Саковић, директор Удружења Жита Србије.
Према његовим речима, наша земља производи релативно мало сунцокрета, око 700.000 тона, а тржиште сунцокрета практично ради само месец и по дана. На пресеку године у октобру уљаре формирају цене на основу цене набавке сировине, која чини око 80 одсто удела у укупним трошковима.
На питање да ли је ово коначна цена уља за ову сезону или нас чекају нова изненађења, Саковић каже да није и да "произвођачи имају разлога и за поскупљења и за појефтињења, у зависности од тога шта ће се даље дешавати".
- У овој години ће се дешавати поскупљења. Уљаре нису задужене за социјалну политику. Обезбеђују профит онда када им међународно тржиште то дозволи. Када би спустили цену, онда би неко купио њихово уље и извезао на друга тржишта. Ако би је подигли, онда би опет тај неко купио у Италији, Мађарској и другде, увезао и њих гушио са ниском ценом - каже он.
Произвођачи једноставно, истиче, морају да прате међународно тржиште и да се тако понашају. Према његовом мишљењу, дефинитивно је сигурно да ћемо имати скупље уље него прошле године, али нема одговора на питање докле ће то трајати.
По потрошњи уља Србија је у врху Европе, а најмање 97 одсто уља продатог у нашим радњама је сунцокретово.