Од неупотребљивог дела копна до стратешке инвестиције будућности: Колико вреди Гренланд?

Ипак, иза тог питања крије се озбиљна економска, геополитичка и енергетска рачуница, у којој Гренланд израста у један од највреднијих територијалних ресурса савременог света.

Његова вредност не мери се класичним тржишним параметрима, већ стратешким положајем, природним богатствима и улогом у будућој глобалној економији. Острво које топи лед и отвара тржишта Гренланд је највеће острво на свету, површином веће од западне Европе, али са свега око 56.000 становника. Деценијама је био економски маргиналан и снажно зависан од субвенција Данске.

Климатске промене, међутим, драматично су промениле његов положај. Топљење леда није само еколошки аларм, оно истовремено отвара нове поморске руте, олакшава приступ сировинама и повећава стратешки значај читавог Арктика. Оно што је деценијама сматрано "неупотребљивим" простором, данас постаје капитал у настајању, пише Телеграф бизнис.

Рудно благо испод леда

Највећа потенцијална економска вредност Гренланда налази се испод његове површине. Процене говоре о огромним резервама ретких земних метала - неодимијума, диспрозијума и тербија - кључних за производњу електричних аутомобила, ветротурбина, паметних телефона и савремене војне технологије.

Поред тога, Гренланд располаже и значајним количинама: уранијума, важног за нуклеарну енергију нафте и гаса у приобалним зонама злата, гвожђа, цинка и дијаманата.   Ако би се све ове резерве могле експлоатисати без политичких, еколошких и логистичких ограничења, њихова бруто вредност мерила би се стотинама милијарди, па чак и билионима долара. 

Међутим, Гренланд није рудник - он је комплексан екосистем, друштвени и политички систем са сопственим ограничењима.

Колико заправо вреди једна територија?

Хипотетичко одређивање "цене" Гренланда захтевало би сабирање више слојева вредности:

Природни ресурси - процене говоре о потенцијалу од 1 до 2 билиона долара, у зависности од цена сировина и технологије експлоатације.

Геостратешки положај - контрола арктичког простора и близина Северне Америке, Европе и Русије, чија се војна вредност не може прецизно квантификовати.

Поморске руте - скраћивање трговачких путева између Азије, Европе и САД, што глобалној трговини доноси уштеде од десетина милијарди долара годишње.

Енергетска безбедност - диверзификација извора у свету који убрзано улази у енергетску транзицију.

У збиру, Гренланд није некретнина - он је полуга моћи. Његова вредност није фиксна, већ расте паралелно са глобалном нестабилношћу.

Трошак који се често занемарује

Економска анализа без расходне стране остаје илузија. Гренланд са собом носи и изузетно високе трошкове: екстремне климатске услове и слабо развијену инфраструктуру високе трошкове рада и логистике снажан отпор локалног становништва према масовној експлоатацији строге еколошке стандарде политичку зависност од Данске и сложен статус аутономије. Другим речима, Гренланд је скуп и за поседовање и за развој. Капитал сам по себи није довољан, неопходна је дугорочна политичка, еколошка и безбедносна стратегија.

Зашто се велике силе интересују

Интересовање Сједињених Америчких Држава, Кине и Европске уније за Гренланд није питање куповине, већ утицаја. У свету у којем ретки метали постају нова нафта, а Арктик ново Средоземље, Гренланд се позиционира као једна од кључних тачака будућих економских и политичких сукоба. Зато право питање није: колико кошта Гренланд, већ колико ће коштати његово игнорисање. У глобалној економији која улази у еру ресурса, технологије и безбедности, Гренланд није роба. Он је стратешка инвестиција будућности.

Извор: Србија Данас/Каматица