Округли сто, дуални модели и пракса у фокусу: Како ИТ револуција мења високо образовање и захтеве тржишта рада

Данас је у Београду, у организацији Националног тела за акредитацију и обезбеђење квалитета у високом образовању, одржан округли сто "ИТ индустрија 2030: Знања и вештине које тражи тржиште". На скупу је оцењено да брз напредак дигиталних технологија намеће потребу да се високо образовање флексибилније прилагођава пракси, како би студенти већ током студија стицали конкретна знања и вештине тражене у ИТ сектору.

Небојша Здравковић, директор НАТ-а, нагласио је да се ИТ развија динамичније од већине других области и да је зато кључно укључити компаније у разговор о томе како унапредити акредитационе стандарде и ускладити их са реалним потребама привреде.

- То је тржиште које се најбрже мења и морамо стално да вршимо прилагођавања. У претходном периоду смо унели одређене измене у стандардима за акредитацију и повећали број часова практичне наставе за студенте у области туризма и хотелијерства - рекао је Здравковић на скупу у Палати Србија.

Он је навео да Национално тело за акредитацију и обезбеђење квалитета у високом образовању настоји да предлоге и потребе које долазе из привреде угради у акредитационе стандарде, како би студенти током студија стекли знања и вештине које су заиста тражене на тржишту рада.

Директорка Канцеларија за дуално образовање, Габријела Грујић, подсетила је да је Закон о високом дуалном образовању усвојен 2019. године и истакла да данас постоји око 60 студијских програма и модула на основним студијама. Како је објаснила, кључна предност овог модела у односу на традиционално школовање јесте учење кроз рад, које студентима омогућава да знања стичу директно у реалном пословном окружењу.

- Наша иницијатива је да што већи број стандарда квалификације уведемо у систем високог образовања. Наш национални оквир квалификација је усклађен са европским, а ако је средњи ниво образовања усклађен са тим оквиром, требало би да радимо на томе и у високом образовању - рекла је проф. др Грујић.

Истакла је да је циљ да студенти током школовања имају приближно подједнак обим теоријске наставе и практичног рада - око 450 сати у учионицама и исто толико кроз учење у компанијама.

Нагласила је и да дуални модел не подразумева само стицање знања и вештина, већ и развијање одговорности и професионалних ставова. Студенти током школовања закључују уговоре са послодавцима и за свој рад добијају новчану надокнаду, која достиже око 50 одсто почетне плате, чиме стичу и одређену финансијску сигурност. По завршетку студија очекује се да буду спремни за брзо запошљавање, јер се компетенције које су стекли у компанијама уписују у дипломе и олакшавају им улазак на тржиште рада - било у фирми у којој су обављали праксу, било код другог послодавца.

Додала је да користи од дуалног модела нема само образовни систем, већ и привреда, јер компаније активно учествују у дефинисању нових квалификација, избору кандидата, менторству и улагању у њихов развој. На тај начин већ током студија стварају базу будућих запослених које су саме обликовале према својим потребама. Према њеним речима, млади који заврше овакав вид студија на тржиште рада излазе знатно спремнији од својих вршњака из класичног система, са више сигурности у сопствено знање и способности. Таква позиција им даје већу слободу избора при запошљавању, јер не траже посао без искуства, већ као кандидати који већ имају практичне компетенције.

Такође, нагласила је да користи има и држава, јер улагањем у образовни систем и развој кадрова подиже квалитет школовања и ствара младе који су спремни за запошљавање одмах по завршетку студија.

- Од тога зависи и економски развој земље, јер ти млади могу да прикажу стечене компетенције и да се запосле у компанијама у својој земљ и да на тај начин допринесу економском развоју - рекла је Грујић.

Навела је да је план да се до 2027. уведе још десет дуалних студијских програма, док их тренутно спроводи 13 високошколских установа. У ИТ сектору засад постоји пет таквих програма, али је оценила да би овај модел требало ширити и на друге области, јер студентима нуди оно што класично образовање често не обезбеђује.

Указала је и да се од свршених студената очекује да одмах буду спремни за посао, што често није случај управо због недовољно развијених практичних вештина, које се, како је нагласила, не могу унапредити без савремене опреме и рада у реалном окружењу.

Заменик председника Привредне коморе Србије, Михаило Весовић, оценио је да је важно да привреда учествује у креирању студијских програма, јер се ИТ сектор, посебно област вештачке интелигенције, мења толико брзо да факултетски програми често застаре пре него што се измене и ускладе са потребама тржишта.

- Данас привреда захтева да се свакодневно усвајају нова знања и константну додатну едукацију, а компаније када запошљавају свршене студенте очекују да они имају више од теоретског знања, да имају додир са новим модерним алатима. Није у питању само техничко знање, већ и менаџерска знања, комуникацине вештине, креативност, како се односити према иновативним производима - рекао је Весовић.

Додао је да послодавци све више вреднују кандидате са специјализованим курсевима и практичним знањем, што може да ослаби значај класичних факултетских програма. Оценио је да ће у будућности пресуднију улогу имати конкретне вештине него формална диплома, због чега је важно интензивније укључити привреду у образовање и проширити сарадњу кроз дуални модел.

Указао је и да је у дуално високо образовање тренутно укључено око стотину компанија, али да је у ИТ области засад свега пет студијских програма који су развили такву врсту партнерства са привредом.

Заменик директора НАТ-а, Предраг Мирковић, истакао је да је неопходно боље повезати високо образовање са потребама ИТ сектора и тржишта рада.

- НАТ је на неки начин мост између онога што институције желе да профилишу кроз своје наставне процесе и програме и онога што тржиште рада, у овом случају ИТ сектор, жели да има као компетенције, знање и вештина свршених студената. Ми смо ту да обезбедимо да комуникација између високошколских установа и привреде буде на вишем нивоу и да у складу са технолошким развојем адресирамо изазове на пољу високог образовања како би свршени студенти били још спремнији да се укључе на тржиште рада - проф. др рекао је Мирковић.

Декан Факултета за пословне студије и право, Милан Радосављевић, истакао је да је комбинација привреде, високог образовања и практичног искуства кључ за квалитет у свим друштвеним областима. Објаснио је да студенти већ имају стручну праксу кроз Силабус, али да то није довољно и да је потребно развити нове начине примене праксе. Округли сто, како је навео, представља прилику да се дуални модел образовања успешно интегрише у свакодневни рад факултета.

Проректор за наставу Универзитета Сингидунум, Младен Веиновић, нагласио је да се универзитети морају припремити за промене које доноси вештачка интелигенција и њен утицај на студијске програме.

Објаснио је да је тешко предвидети обим тих промена, али да Сингидунум већ нуди основне студије из АИ и развија друге програме како би студенти били спремни, додајући да је неизвесно да ли ће АИ утицати само на једноставнија занимања или и на програмере.

Председница Студентске конференција универзитета Србије (СКОНУС), Маргарета Смиљанић, истакла је да је дуални модел образовања досад успешно примењиван код средњошколаца и да се све више уводи и на факултетима.

- Надам да ће се наћи механизам да се модел дуалног образовања имплементира у све четири групације наука на високошколским установама. Када говоримо о тржисту рада, ИТ индустрија јесте најпопуларнија и зато је важно да знање које студенти стичу на факултетима могу касније да примене у компанијама - рекла је Смиљанић.

Циљ округлог стола био је да се кроз разговор представника ИТ привреде, академске заједнице и НАТ-а идентификују најважнија знања и вештине потребне за рад у савременом ИТ сектору, како би се студијски програми прилагодили стварним захтевима тржишта рада.