Okrugli sto, dualni modeli i praksa u fokusu: Kako IT revolucija menja visoko obrazovanje i zahteve tržišta rada

Danas je u Beogradu, u organizaciji Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju, održan okrugli sto "IT industrija 2030: Znanja i veštine koje traži tržište". Na skupu je ocenjeno da brz napredak digitalnih tehnologija nameće potrebu da se visoko obrazovanje fleksibilnije prilagođava praksi, kako bi studenti već tokom studija sticali konkretna znanja i veštine tražene u IT sektoru.

Nebojša Zdravković, direktor NAT-a, naglasio je da se IT razvija dinamičnije od većine drugih oblasti i da je zato ključno uključiti kompanije u razgovor o tome kako unaprediti akreditacione standarde i uskladiti ih sa realnim potrebama privrede.

- To je tržište koje se najbrže menja i moramo stalno da vršimo prilagođavanja. U prethodnom periodu smo uneli određene izmene u standardima za akreditaciju i povećali broj časova praktične nastave za studente u oblasti turizma i hotelijerstva - rekao je Zdravković na skupu u Palati Srbija.

On je naveo da Nacionalno telo za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju nastoji da predloge i potrebe koje dolaze iz privrede ugradi u akreditacione standarde, kako bi studenti tokom studija stekli znanja i veštine koje su zaista tražene na tržištu rada.

Direktorka Kancelarija za dualno obrazovanje, Gabrijela Grujić, podsetila je da je Zakon o visokom dualnom obrazovanju usvojen 2019. godine i istakla da danas postoji oko 60 studijskih programa i modula na osnovnim studijama. Kako je objasnila, ključna prednost ovog modela u odnosu na tradicionalno školovanje jeste učenje kroz rad, koje studentima omogućava da znanja stiču direktno u realnom poslovnom okruženju.

- Naša inicijativa je da što veći broj standarda kvalifikacije uvedemo u sistem visokog obrazovanja. Naš nacionalni okvir kvalifikacija je usklađen sa evropskim, a ako je srednji nivo obrazovanja usklađen sa tim okvirom, trebalo bi da radimo na tome i u visokom obrazovanju - rekla je prof. dr Grujić.

Istakla je da je cilj da studenti tokom školovanja imaju približno podjednak obim teorijske nastave i praktičnog rada - oko 450 sati u učionicama i isto toliko kroz učenje u kompanijama.

Naglasila je i da dualni model ne podrazumeva samo sticanje znanja i veština, već i razvijanje odgovornosti i profesionalnih stavova. Studenti tokom školovanja zaključuju ugovore sa poslodavcima i za svoj rad dobijaju novčanu nadoknadu, koja dostiže oko 50 odsto početne plate, čime stiču i određenu finansijsku sigurnost. Po završetku studija očekuje se da budu spremni za brzo zapošljavanje, jer se kompetencije koje su stekli u kompanijama upisuju u diplome i olakšavaju im ulazak na tržište rada - bilo u firmi u kojoj su obavljali praksu, bilo kod drugog poslodavca.

Dodala je da koristi od dualnog modela nema samo obrazovni sistem, već i privreda, jer kompanije aktivno učestvuju u definisanju novih kvalifikacija, izboru kandidata, mentorstvu i ulaganju u njihov razvoj. Na taj način već tokom studija stvaraju bazu budućih zaposlenih koje su same oblikovale prema svojim potrebama. Prema njenim rečima, mladi koji završe ovakav vid studija na tržište rada izlaze znatno spremniji od svojih vršnjaka iz klasičnog sistema, sa više sigurnosti u sopstveno znanje i sposobnosti. Takva pozicija im daje veću slobodu izbora pri zapošljavanju, jer ne traže posao bez iskustva, već kao kandidati koji već imaju praktične kompetencije.

Takođe, naglasila je da koristi ima i država, jer ulaganjem u obrazovni sistem i razvoj kadrova podiže kvalitet školovanja i stvara mlade koji su spremni za zapošljavanje odmah po završetku studija.

- Od toga zavisi i ekonomski razvoj zemlje, jer ti mladi mogu da prikažu stečene kompetencije i da se zaposle u kompanijama u svojoj zemlj i da na taj način doprinesu ekonomskom razvoju - rekla je Grujić.

Navela je da je plan da se do 2027. uvede još deset dualnih studijskih programa, dok ih trenutno sprovodi 13 visokoškolskih ustanova. U IT sektoru zasad postoji pet takvih programa, ali je ocenila da bi ovaj model trebalo širiti i na druge oblasti, jer studentima nudi ono što klasično obrazovanje često ne obezbeđuje.

Ukazala je i da se od svršenih studenata očekuje da odmah budu spremni za posao, što često nije slučaj upravo zbog nedovoljno razvijenih praktičnih veština, koje se, kako je naglasila, ne mogu unaprediti bez savremene opreme i rada u realnom okruženju.

Zamenik predsednika Privredne komore Srbije, Mihailo Vesović, ocenio je da je važno da privreda učestvuje u kreiranju studijskih programa, jer se IT sektor, posebno oblast veštačke inteligencije, menja toliko brzo da fakultetski programi često zastare pre nego što se izmene i usklade sa potrebama tržišta.

- Danas privreda zahteva da se svakodnevno usvajaju nova znanja i konstantnu dodatnu edukaciju, a kompanije kada zapošljavaju svršene studente očekuju da oni imaju više od teoretskog znanja, da imaju dodir sa novim modernim alatima. Nije u pitanju samo tehničko znanje, već i menadžerska znanja, komunikacine veštine, kreativnost, kako se odnositi prema inovativnim proizvodima - rekao je Vesović.

Dodao je da poslodavci sve više vrednuju kandidate sa specijalizovanim kursevima i praktičnim znanjem, što može da oslabi značaj klasičnih fakultetskih programa. Ocenio je da će u budućnosti presudniju ulogu imati konkretne veštine nego formalna diploma, zbog čega je važno intenzivnije uključiti privredu u obrazovanje i proširiti saradnju kroz dualni model.

Ukazao je i da je u dualno visoko obrazovanje trenutno uključeno oko stotinu kompanija, ali da je u IT oblasti zasad svega pet studijskih programa koji su razvili takvu vrstu partnerstva sa privredom.

Zamenik direktora NAT-a, Predrag Mirković, istakao je da je neophodno bolje povezati visoko obrazovanje sa potrebama IT sektora i tržišta rada.

- NAT je na neki način most između onoga što institucije žele da profilišu kroz svoje nastavne procese i programe i onoga što tržište rada, u ovom slučaju IT sektor, želi da ima kao kompetencije, znanje i veština svršenih studenata. Mi smo tu da obezbedimo da komunikacija između visokoškolskih ustanova i privrede bude na višem nivou i da u skladu sa tehnološkim razvojem adresiramo izazove na polju visokog obrazovanja kako bi svršeni studenti bili još spremniji da se uključe na tržište rada - prof. dr rekao je Mirković.

Dekan Fakulteta za poslovne studije i pravo, Milan Radosavljević, istakao je da je kombinacija privrede, visokog obrazovanja i praktičnog iskustva ključ za kvalitet u svim društvenim oblastima. Objasnio je da studenti već imaju stručnu praksu kroz Silabus, ali da to nije dovoljno i da je potrebno razviti nove načine primene prakse. Okrugli sto, kako je naveo, predstavlja priliku da se dualni model obrazovanja uspešno integriše u svakodnevni rad fakulteta.

Prorektor za nastavu Univerziteta Singidunum, Mladen Veinović, naglasio je da se univerziteti moraju pripremiti za promene koje donosi veštačka inteligencija i njen uticaj na studijske programe.

Objasnio je da je teško predvideti obim tih promena, ali da Singidunum već nudi osnovne studije iz AI i razvija druge programe kako bi studenti bili spremni, dodajući da je neizvesno da li će AI uticati samo na jednostavnija zanimanja ili i na programere.

Predsednica Studentske konferencija univerziteta Srbije (SKONUS), Margareta Smiljanić, istakla je da je dualni model obrazovanja dosad uspešno primenjivan kod srednjoškolaca i da se sve više uvodi i na fakultetima.

- Nadam da će se naći mehanizam da se model dualnog obrazovanja implementira u sve četiri grupacije nauka na visokoškolskim ustanovama. Kada govorimo o tržistu rada, IT industrija jeste najpopularnija i zato je važno da znanje koje studenti stiču na fakultetima mogu kasnije da primene u kompanijama - rekla je Smiljanić.

Cilj okruglog stola bio je da se kroz razgovor predstavnika IT privrede, akademske zajednice i NAT-a identifikuju najvažnija znanja i veštine potrebne za rad u savremenom IT sektoru, kako bi se studijski programi prilagodili stvarnim zahtevima tržišta rada.