ОПЕТ СЕ ПОМЕРА РОК ЗА ОДЛАЗАК У ПЕНЗИЈУ! По чему су сличности Србије са ЕУ по овом питању - хоћемо ли радити до 70 година?
Продужавање потребног радног стажа за одлазак у пензију жена само је део проблема са којима се суочавају они који су пред пензијом - саме пензије су мале и у њима се ужива краће него у ЕУ.
Србија од 1. јануара помера рок за одлазак жена у пензију на 63 године и четири месеца, чиме се ће мало помоћи пензијском систему а мало (више) одмоћи свима онима који у пензију тек треба да оду. А њихови проблеми ће бити све већи.
- Ту имамо две основе идеје: да се учини одржив пензијски систем у којем су све старији људи а прилив младе радне снаге све мањи, као и да се изједначи рок за одлазак за мушкарце и жене, које иначе дуже живе. Али ти разлози су, наравно, искључиво економски а не хумани нити цивилизацијски, јер значе дужи рад а мање времена проведених у заслуженој пензији - каже доцент Петар Васић, са Географског факултета Универзитета у Београду.
EXPO 2020 ДУБАИ: Србија улази у нову еру савремених инвестиција (ФОТО)
ЕВО ДА ЛИ ЋЕ БИТИ ПОСКУПЉЕЊА СТРУЈЕ: Председник открио да ли грађани треба да брину
Васић каже да свој демографски проблем развијене земље тренутно успевају да држе под контролом увозом радне снаге али и да је то тек привремено решење.
- Постоји процена да ће ако се овако буде наставило са тим "увозом", сада заиста неопходним, у неким земљама ЕУ до 2060. године бити више од 60 одсто становништва имиграната. А то није срећно решење ни културолошки ни за било какву другу кохезију једног друштва. На страну то што ће и ти имигранти остарити и постати пензионери - каже Васић.
Србија нема тај "луксуз" да може своју радну снагу да надомести квалитетним радницима из иностранства, поготово не из (источне) Европе, а наш проблем се увећава тиме што и "старимо другачије" од већег дела ЕУ.
Ни Немци нису пресрећни
Старосна граница за одлазак у пензију у Немачкој је 67 година, а најављено померање на 69 година подигло је велику буру у јавности. Иако се Немци стандардом "извлаче просек" ЕУ, статистика бележи да чак 17 одсто становништва ни не доживи године да оде у пензију. Када би се та граница сада применила, сваки пети Немац не би дочекао пензију, према подацима о преминулима из 2019. године. А корона је у међувремену све пројекције учинила још горим.
- Наш животни век је осам до дест година краћи од оног у по том питању најбољим земљама Европе. Ми пратимо Европу у померању рока ка све каснијем пензионисању али са тим поремрањем просечан Европљанин и даље користи своју пензију много дуже него просечан српски пензионер - истиче Васић.
У Србији живот деценију краћи
Према подацима Извештаја о људском развоју, који је урадио УНДП, очекивани животни век у Србији је 76 година. Међутим, према нашим званичним подацима о просечном трајању живота то је 73,1 година код мушкараца и 78,3 године код жена. Оне најдуговечније нације у Европи, попут Швајцараца, Италијана или Шпанаца, имају просек већи од 83 године. Монако готово 90 година. Ту смо ми ближе "браћи Русима", којима је просек 69 година.
Са 65 година, са колико у редовну пензију по актуелним прописима у Србији одлазе мушкарци, или 63 године и четири месеца, са колико ће од 1. јануара одлазити жене, то значи да ће они који су радили пун радни стаж од 45 година, у пензији уживати у просеку око девет година.
Уколико би се овде упоредили са Немцима, који сада одлазе у пензију са 67 година а релативно ускоро би могли и са 69, можемо рећи да лошије стојимо иако у пензију одлазимо раније. Просечно, живот у Немачкој траје 80 година, што значи да се у пензији проводи бар 13 година. Притом, поново долазимо на питање фамозне "немачке плате".
- Морамо признати да је данашње време проведено у пензији дуже него што је то било у СФРЈ пре 60 година али морамо рећи и да је то време по животном стандарду лошије. Наиме, однос просечне плате и пензије се стално погоршава за пензионере и са данашњих 50 одсто плате далеко смо од некадашњих чак три четвртине. Разлог је, поновићемо, одржање самог пензијског система у животу - закључује Васић.
Следи пензијска експлозија: Бејби-бумери одрадили своје
Петар Васић упозорава да ће се ситуација са пензијским системом убрзано погоршати, или бар искомпликовати, јер на пензијску сцену долазе "бејби-бумери".
- Читава једна изузетно бројна генерација рођена између 1947. и 1957. године сада одлази у пензију и то ће бити велики удар на систем у коме је веома мали прилив младе радне снаге. Од 2007. године до данас прилив младих у радни контингент је 400.000 људи мање него што је потребно – истиче Васић.
То значи или више пара из буџета да се покрије рупа у ПИО, или мање пензије.
Решење постоји
Већина земаља Европе у озбиљан проблем је запало већ од 2000. године, када су истекли ефекти "демографске дивиденде" коју ствара много већи број запослених од пензионера, а у њега су ушле готово потпуно неприпремљене.
- Већина земаља није предузимала ништа до половине деведесетих док нису увидели куда ствар иде и почели да спроводе популационе политике. Али, то је све "адаптивна популациона политика" где се санирају последице а не отклања узрок, јер би морао да се промени читав систем - закључује Васић.
А једино одрживо решење проблема је - наталитет.
- Постоји једно практично решење али оно још није ушло и мејнстрим размишљања ни у једној држави Европе. Пошто је корен демографских проблема читаве Европе недовољно рађање, и пензијски систем би требало да се некако веже за наталитет. Износ доприноса појединца, као и пензије које на основу њега следи, требало би да буде у корелацији са бројем живорођене деце коју има. Познати су предлози чувеног мађарског демографа Пола Демењија, који је нешто слично говорио још пре 20 година. Људи морају да буду свесни да њихово понашање у младости, и што се тиче одвајања за пензију и што се тиче деце, има директне последице по њих лично у старости - закључује Петар Васић.