Ово се некад масовно куповало у Југославији: Било их је у сваком дому или дворишту, а данас их ретко ко памти

Тридесет година након распада, сећања на СФРЈ не бледе, напротив, "југоносталгија" цвета, не само на Балкану, већ и глобално. Људи и даље трагају за поруком "братства и јединства", док препознају да је идеја заједништва била више од политичке утопије.

У Југославији се знало: када неко купи "Стојадина", комшије сврате да га виде. Ако имаш "Фићу" – припадао си "средњој класи", само су они ретки са "Цитроëн Ајкулом", то су били господин-возачи.

Данас, многи од тих модела су – готово па заборављени, осим код љубитеља тзв. "олд тајмера". Иако су некада били међу најпродаванијим возилима на тржишту, сада се ретко помињу и још ређе виђају.

Масовно присутни, а данас скоро заборављени:

• НСУ Принз, монтиран у Сарајеву, био је један од првих "модерних" аутомобила у земљи
• Застава 1300 – Тристаћ, имао је диск кочнице пре многих страних модела
• Цитроëн 2ЦВ („Спачек“) и Ајкула, производени у Словенији, данас су куриозитети
• ИМВ-ови модели Аустина и Renault 4, продавали су се у стотинама хиљада

Исто важи и за гардеробу:

Некада се носило оно што се тешко набавља. Те марке и симболика више не значе ништа млађим генерацијама.

Вредности су се промениле. Аутомобили који су били сан, гардероба за којом се трагало месецима – сада су само фуснота у историји. Враћају се на скуповима олдтајмера, у винтаге радњама и причама старијих.

Можда је управо то највредније: да се сетимо онога што смо некада волели – пре него што заувек оде у заборав.

Некада су учени џепови Југе кружили по радионицама и бувљацима, док данас ти исти производи леже заборављени – допремљени у забачене варошице, старинске колекције или бакине шкриње, али приче иза њих су право златно благо, наравно ко воли да о томе слуша.

Галаксија – рачунар из кућне радионице

Почиње 1983, када је Воја Антонић осмислио домаћи микрорачунар без графичке картице, који је објавио у часопису "Галаксија". Читаоци су га сами склапали, а преко 8 000 укућанстава направило је свој рачунар, док је магазина распродато чак 100 000 примерака.

Плазма и Еурокрем – слатки ритуали генерација

Плазма кекс је 1967. лансирао Бамби и ускоро постали незаобилазан део домаћинстава широм Југе.

Еурокрем, двослојни крем од лешника и какаа, био је још једна таква посластица – `70‑тих и `80‑тих незаобилазан.

Смоки – први "цорн снацк" Балкана

Из 1972. године, Смоки је био пионир израза "флипс" на овим просторима. Један од омиљених састојака дружења и филмских вечери, толико распрострањен да име представља читав жанр.

Стари југославенски електрични уређаји – приче о издржљивости

Reddit корисници хвале старе направе "маде ин Yugoslavia" – попут Горење и Обод фрижидера из '70‑их који и данас раде без прекида, исправно и без кварова.

Спомињу се и "Слобода" усисивачи, миксер-и и кухињски ножеви из ФАМИПА Призрена, који и после деценија не губе перформансе. Направљени су да трају целу вечност. 

Домаца идеја као одговор на рестрикције

– Галаксија је настала као одговор на царинске баријере и била је претеча "уради сам" технологије.

Колективна културе после окуса
– Слаткиши попут Плазме, Еуроцрема и Смокија су били више од хране – представљали су део породичних ритуала и носталгичне повезаности.

Дизајн и издржљивост

– Стари уређаји и апарати се и даље с правом хвале као "направили једном, радили заувек" – што је данас реткост у доба једнократне увозне робе.

Док нове технологије и дизајни нестају уз прве кварове, у старим слагалицама се крије прича о иновацији, поносу и колективној прошлости – али и потенцијал за "ретро" ренесансу. Скоро заборављени предмети данас се поново цене на радионицама, сајмовима ретро технологија и страницама антикварница.

Србија Данас