ВЕЛИКИ ИЗАЗОВИ
Регенеративна пољопривреда: Нови и привлачни термин или инвестиција у будућност?
Србија се данас суочава са озбиљним изазовима у пољопривреди – земљиште се убрзано деградира, трошкови ђубрива и пестицида расту, а климатске промене доносе све учесталије суше и поплаве. У таквим околностима, регенеративна пољопривреда све чешће се препознаје као шанса за преокрет – начин да се обнавља тло, чува биодиверзитет и повећава отпорност усева на климатске екстреме. Како би се овај приступ заиста заживео у пракси, важно је да жене, које чине значајан део пољопривредне радне снаге, добију равноправну прилику да учествују у његовом развоју и примени.
Регенеративна пољопривреда први пут је препозната као важан правац у новој Стратегији пољопривреде и руралног развоја Србије за период 2026–2034. године. Овај приступ, који подразумева очување земљишта, повећање биодиверзитета и дугорочну одрживост производње, могао би да донесе значајне промене у начину на који се обрађује земља и развијају рурална подручја.
Како истичу из НАЛЕД-а, уврштавање регенеративне пољопривреде у стратешки документ представља важан корак ка модернизацији домаће пољопривреде и усклађивању са савременим европским праксама.
Регенеративна пољопривреда подразумева скуп пракси које имају за циљ обнову земљишта, повећање органске материје и унапређење укупног екосистема. За разлику од конвенционалне производње, овај приступ ставља фокус на дугорочну плодност земљишта и отпорност на климатске промене.
У НАЛЕД-у наводе да је препознавање овог концепта у Стратегији резултат дугогодишњих иницијатива и сарадње са институцијама, али и потребе да се одговори на све израженије изазове у пољопривреди – од деградације земљишта до климатских екстрема.
Један од кључних циљева Стратегије јесте унапређење конкурентности пољопривреде уз истовремено очување природних ресурса. Управо ту регенеративна пољопривреда има значајну улогу, јер доприноси смањењу употребе хемијских средстава, бољем управљању водним ресурсима и повећању отпорности усева.
Такође, овај модел производње може имати позитиван утицај и на економију газдинстава, јер дугорочно смањује трошкове инпута и повећава стабилност приноса. Увођење оваквих пракси захтева додатну едукацију произвођача, али и системску подршку кроз подстицаје и програме.
Почела Јавна расправа о Стратегији пољопривреде Србије 2026-2034: шта доноси нови план развоја аграра?
У Стратегији се посебно истиче потреба за развојем знања и иновација, као и за јачањем саветодавних служби које би помогле пољопривредницима у преласку на одрживије моделе производње.
НАЛЕД наглашава да је важно да имплементација Стратегије буде праћена конкретним мерама и финансијском подршком, како би регенеративна пољопривреда заиста заживела на терену, а не остала само део стратешких докумената.
С обзиром на све већи притисак климатских промена и потребу за очувањем ресурса, овај приступ би могао да постане један од кључних стубова развоја српске пољопривреде у наредној деценији.
