"Платићемо високу цену" Вучић упозорава на последице америчких санкција НИС-у: Затражено ново одлагање

После шест одлагања увођена америчких санкција Нафтној индустрији Србије (НИС), у већински руском власништву, оне ће од 1. октобра ступити на снагу, саопштио је председник Србије Александар Вучић.

Америка је још у јануару најавила увођење санкција једном од виталних предузећа за привреду Србије због сарадње са Русијом, али су оне до сада одлагане шест пута.

- Није лепа вест, али је очекивана. Сада смо добили одлагање само четири дана и од 1. октобра ће ступити на снагу.

- Ми смо ту колатерална штета односа Американаца и Руса, Запада и Руса, али ћемо високу цену платити ми - рекао је Вучић новинарима у Њујорку где је учествовао на заседању Генералне скупштине Уједињених нација.

Наводно је примена санкција одложена до 8. октобра, али званичне потврде о томе нема.

НИС је саопштио да је 28. септембра поднео захтев америчком Министарству финансија за издавање посебне лиценце којом се одлаже пуна примена санкција и омогућава несметано обављање оперативних активности компаније.

У саопштењу достављеном BBC-ju, НИС је навео да је поднео и допуну захтева за уклањање са СДН (Specially Десигнатед Натионалс) листе.

- Компанија је обезбедила довољно залиха сирове нафте за прераду, као и довољне количине нафтних деривата за снабдевање тржишта у овом тренутку.

- Бензинске станице компаније су уредно снабдевене свим врстама нафтних деривата и спремне да задовоље потребе потрошача - кажу из НИС-а.

- Били смо изразито коректни и према руским и према америчким партнерима.

- Понудили смо много решења, али ниједно није било прихватљиво ни за Американце ни за Русе - рекао је Вучић 25. септембра.

Увођење америчких санкција компанији НИС „апсолутно све додатно компликује и прави и политичке и економске и сваке друге проблеме", додао је.

Србији предстоји „тешко време и тешка зима", наставио је, али каже да ће „дати све од себе" да људи имају „топлу зиму у домовима" и да не брину за снабдевање што се тиче аутомобила.

- Све остало ће бити много теже - рекао је.

Каже да ће бити резерви у наредном периоду, али да ће „бити проблема са исплатама плата запосленима у НИС-у, као и свим другим трансакцијама, пошто ниједна банка неће хтети да сарађује са компанијом која је под америчким санкцијама".

Уочи одлуке америчке администрације о увођењу санкција НИС-у, делимично је измењена власничка структура у НИС-у.

Акционарско друштво Интелиџенс из Санкт Петербурга, другог највећег руског града и родног места председника Владимира Путина, преузело је од Гаспрома 11,3 одсто акција НИС-а, јавила је Радио-телевизија Србије.

Та фирма је ћерка Гаспрома, а трансакција је завршена 19. септембра.

Гаспром је остао на само проценту удела.

У НИС-у сада највећи удео има Гаспромњефт, ћерка фирма Гаспрома, са 44,85 одсто, други акционар је држава Србија са 29,87, а трећи је фирма Интелиџенс са уделом 11,3 одсто.

Остало су мали акционари.

НИС је кључно предузеће за снабдевање грађана Србије нафтним дериватима, али и једно од најважнијих за бруто-друштвени производ и државни буџет.

Шта ове санкције значе?

Када нафтна компанија потпадне под санкције ОФАК-а и Сједињених Америчких Држава, тада је она практично искључена са тржишта, рекла је Надежда Кокотовић из Бриселског клуба за енергетику за РТС.

- У садашњим условима, можда грешим, не постоји ни теоретска могућност да се трговина одвија без долара или евра.

- Простор за тако нешто је врло сужен претходним пакетима санкција (Русији) - каже Кокотовић.

Стручњак за енергетику Жељко Марковић каже за РТС да на почетку примене санкција неће бити великог утицаја јер је Србија припремила залихе за два до три месеца.

Међутим, што дуже санкције буду трајале, ситуација ће бити тежа јер постоје логистички проблеми да се увезе толика количина горива како би се надоместила домаћа производња, указује.

- НИС има велики дистрибутивни ланац, тако да ћемо видети како ће се то одразити на саме пумпе које има у свом власништву, будући да је могуће да банке неће хтети да сарађују - каже Марковић.

Истиче да би једна од последица дужих санкција била и недостатак горива на пумпама, што ће, како наводи, створити проблеме у транспорту и комплетној индустрији.

О америчким санкцијама

Санкције америчког Секретаријата за финансије у склопу мера против руске компаније Гаспромњефт првобитно је требало да ступе на снагу 27. фебруара, али су од тада стално одлагане.

Гаспромњефт, ћерка фирма Гаспрома, била је власник око 56 одсто акција НИС-а, држава Србија контролише око 30 одсто власништва, а остатак мањински акционари.

Уместо Гаспромњефта, у међувремену је већински удео у НИС-у преузео Гаспром који не потпада под глобалне америчке санкције.

После нове расподеле, Гаспром сада има тек проценат удела у власничкој структури НИС-а.

- Суштински, ова промена не мора да значи ништа јер је фирма Интелиџенс регистрована у Русији и зависна је од Гаспрома.

- Ово је козметичка промена, руска страна и даље има контролу у НИС-у, једино ако желе да продају тај удео од 11 процената - оценио је финансијски аналитичар Владан Павловић за РТС.

Гаспромњефт је 2008. без тендера купио 51 одсто акција НИС-а за 400 милиона евра, а стручњаци су упозоравали да је продаја била „испод цене".

Из Београдске берзе објавили су крајем фебруара документе који показују да је Гаспромњефт власнички удео у НИС-у смањио са 50 на 44,85 одсто.

Истовремено је Гаспром, чија је ћерка фирма Гаспромњефт, сопствени удео у НИС-у повећао са 6,15 на 11,30 одсто.

Гаспром, компанија са седиштем у Санкт Петербургу, под санкцијама је Америке од 2022. године када је почела руска инвазија на Украјину, због повезаности са Кремљом.

Пребацивањем пословања на кровну фирму Гаспром, са којом земље Европске уније (ЕУ) имају уговоре о испоруци гаса и нафте, Русија је досад покушавала да заобиђе санкције.

Од јануара 2025. америчке власти су ставиле под санкције руске компаније из енергетског сектора Сургутњефт и Гаспромњефт и њихове подружнице.

Одлука о укључивању имовине Гаспромњефта на америчку листу санкција је неоснована и нелегитимна, али ће рад бити настављен, саопштено је раније из компаније.

Од јануара су трајали преговори у троуглу Вашингтон, Београд и Москва - и константна одлагања - око увођења америчких санкција НИС-у.

- Крајњи циљ је уклањање НИС-а са листе санкција Канцеларије за контролу стране имовине (ОФАЦ) Министарства финансија САД, што је процес који не зависи од Србије - рекла је Дубравка Ђедовић Хандановић, министарка рударства и енергетике, после шестог одлагања америчких санкција.

Поновила је да су санкције НИС-у „питање глобалне политике и сложених односа и преговора светских сила".

- НИС ће и у отежаним околностима наставити да обезбеђује стабилно снабдевање домаћег тржишта нафтом и нафтним дериватима - каже она.

Директор Србијагаса Душан Бајатовић рекао је крајем августа да НИС тренутно ради нормално, а да су залихе горива у Србији довољне за шест до осам месеци.

- Нема опасности од ценовних удара или несташица нафте - тврдио је тада.

Како је дошло до потенцијалних санкција?

Србија од почетка руске агресије на Украјину успева да избегне увођење санкција Москви, као једина европска земља уз Белорусију која то још није учинила.

Од Србије се тражи потпуни излазак руског интереса из компаније, рекао је у јануару Вучић.

Тада се састао са Ричардом Вермом, замеником америчког државног секретара за управљање и ресурсе.

Верма је рекао да је план да се „уклони власништво Русије у власничкој структури" НИС-а и да по Србију неће бити никаквих економских последица ако се то деси.

Вучић је рекао да је Србија спремна да откупи руски део, али да није јасно како да то изведе.

- Ми да отимамо нечију имовину нећемо, па ни руску.

- Хожемо да платимо, имамо пара, само нам реците где и коме да платимо - рекао је тада Вучић.

НИС је у ризику од такозваних секундарних санкција.

И Велика Британија се придружила америчким санкцијама које су уведене и за пловила која превозе руску нафту, али и за имовину и компаније десетина пословних људи из руског енергетског сектора.

Трампова администрација је овог лета увела царине од чак 50 одсто Индији због увоза руских енергената.

Шта би санкције значиле за НИС, Србију и становништво?

Једна од директних последица могло би да буде затварање Јадранског нафтовода (ЈАНАФ) са седиштем у Хрватској, преко којег углавном долази сирова нафта до Србије.

А „уколико санкције дугорочно остану на снази, могућа би била и дестабилизација привреде", изјавио је у јануару енергетичар Миодраг Капор.

- Инфлација би порасла, смањила би се потрошња, извоз би нам био скупљи, стране компаније би биле обесхрабрене да долазе у Србију, али ипак не бих очекивао неке последице санкција попут оних 1990-их у Југославији - каже.

Иако сарадња са НИС-ом доноси „највећи приход" хрватској компанији која управља нафтоводом, „она не би ризиковала сопствено пословање одржавањем сарадње са НИС-ом", сматра он.

- Чак и да Европска унија не уведе санкције, било која фирма из ЕУ не би ризиковала пословање са компанијом под америчким санкцијама, како и сама не би последично добила санкције - објашњава енергетичар.

Из ЈАНАФ-а кажу да ће покушати да нађу решење за наставак сарадње са НИС-ом, њиховом „дугогодишњим и највећим пословним партнером, с којим има склопљени уговор о транспорту 10 милиона тона нафте до 31. децембра 2026. године.

После Вучићеве најаве да ће од 1. октобра САД увести санкције НИС-у, из ЈАНАФ-а су саопштили да ће наредних дана, посредством америчког адвоката, и уз подршку хрватске владе, обратити ОФАК-у за продужење лиценце и после 1. октобра.

Премијер Хрватске Андреј Пленковић изјавио је раније да је недељама трајала комуникација хрватске владе и америчких власти због санкција Гаспромнејфту и НИС-у које погађају ЈАНАФ.

Подсетио је да 95 одсто нафте која долази у Србију иде кроз ЈАНАФ, који је због тога важан за енергетску и економску сигурност земље.

- Ми желимо да ЈАНАФ и даље снабдева Србију, јер желимо и економску и енергетску стабилност нашег суседа, што српске власти знају и ово говорим због грађана - рекао је Пленковић раније.

У уговору хрватске и српске компаније постоји „клаузула о вишој сили", која подразумева да се уговор аутоматски раскида у таквим околностима, преноси лист Данас.

У случају жалбе НИС-а на такву одлуку одлучивао би арбитражни суд.

Упркос важности овог нафтовода за Србију, санкције НИС-у не би нужно директно утицале на сигурност снабдевања тржишта у кратком року, каже Александар Ковачевић, стручњак за економику енергетике, за BBC на српском.

- Има довољно инструмената и учесника на тржишту да се очува или побољша сигурност снабдевања, али је очигледно да сигурност снабдевања захтева више пажње и више средстава Владе Србије - додаје.

Цене нафтних деривата и огрева у Србији „већ одражавају увећане трошкове снабдевања и перцепцију ризика која постоји на тржишту", оцењује он.

Србија око три четвртине нафте добија из увоза, највише из Ирака (52 одсто) и Русије (47 одсто).

НИС је уз Електропривреду Србије компанија са највећим приходом на домаћем тржишту, показују подаци за 2023. годину Агенције за привредне регистре.

Та фирма учествује са девет одсто у државном будżету, говорио је Вучић.

- Последично би могло да дође и до несташице горива, јер НИС контролише око 80 одсто тржишта горива у Србији.

- Србија има стратешке резерве за око два месеца, али би након тога уследила дестабилизација - додао је Капор у јануару.

Има ли излаза за Србију?

Од почетка рата у Украјини, помињано је више модела за промене у власништву НИС-а.

Један од њих је национализација компаније, али је Вучић такву могућност одбацио у мају 2022. године.

- Не пада нам на памет да то радимо - рекао је.

Србија би могла и да делимично или у потпуности откупи акције руске компаније у НИС-у, али и да већински удео у власништву пређе на другу инострану компанију, чиме би се избегле санкције Сједињених Држава.

- Откуп акција Гаспрома не би био проблем за Србију, то може да се спроведе без превеликих последица по буџет, јер би изградња националног стадиона, на пример, била вишеструко вреднија инвестиција - каже Капор.

Хрватски министар привреде Анте Шушњар рекао је да би ЈАНАФ без пословног аранжмана с НИС-ом остао без доброг дела прихода, а био би суочен и с повећањем трошкова.

Он је претходно за Вечерњи лист говорио о предлогу да ЈАНАФ, као државна компанија, купи руски удео у НИС-у.

Вредност једне акције НИС-а на Београдској берзи била је 718 динара 14. јануара 2025.

Укупна цена откупа руских акција у НИС-у могла би да износи и више од 1,5 милијарди евра, оцењују стручњаци.

Кристофер Хил, који је био амерички амбасадор у Београду када су најављене санкције НИС-у, рекао је раније да би „промена власништва сигурно би донела више мира и просперитета, и овде и у региону".

- Руски власници НИС-а користе део профита да финансирају бруталну агресију против Украјине и угрозе стабилност на Балкану и и широм Европе, а не да инвестирају у будућност Србије - рекао је Хил.

Слично решење пронашли су у Немачкој, где је акције компаније Сефе, која се бави увозом гаса и до почетка рата била је у власништву Роснефта, држава откупила по тржишним условима од руских власника.

Још један излаз за Србију могли би да буду преговори са Вашингтоном или Москвом и разрешење ситуације дипломатским путем.

Решење би могло да буде и увођење санкција Москви због рата у Украјини, што Србија упорно одбија.

Ефекти санкција на НИС зависиће од „врсте и дубине" ових мера, каже Александар Ковачевић.

- Могу се ускратити разне транспортне или финансијске услуге, опрема, резервни делови или професионалне услуге, а уколико до тога дође, пословање би могло озбиљно да буде отежано - каже саветник бројних међународних организација, попут Уједињених нација, Светске банке и Међународне агенције за енергетику (ИЕА).

Извор: Србија Данас/BBC на српском