Почела градња далековода од трафо-станице Обреновац до ТС Бајина Башта дуг 109 км

Градња двосистемског 400 кВ далековода од трафо - станице (ТС) Обреновац до трафо - станице Бајина Башта који це бити дугачак 109 километара и имати 309 стубова, почела је данас као саставни део Треће секције Трансбалканског коридора за пренос електричне енергије.    

Укупна вредност ове секције, која подразумева изградњу овог 2x400 кВ преносног далековода, опремање два нова 400 кВ далеководна поља у ТС Обреновац и подизање ТС Бајина Башта на 400 кВ напонски ниво, износи око 100 милиона евра.    

 Министарка рударства и енергетике Дубравка Дедовић Хандановић рекла је да је оно што је аутопут и железница у транспорту то је изградња оваквих далековода у енергетици.    

"Без снажне мреже нема снажне енергетике и зато је ово најважнији пројекат у нашем преносном систему. Он је важан за сваког нашег грађанина зато што ће обезбедити боље и сигурније снабдевање, мање губитака у мрежи и да се сви осећамо комфорније ако дође до прекида у напајањима да можемо брже да реагујемо и да будемо заштићени", навела је она. 

   Рекла је да овог пројекта не би било без помоћи Европске уније и Немачке владе. 

  Трансбалкански коридор, како каже, је и европски коридор, а он је важан не само са Србију већ за целу југоисточну Европу зато што повећава наше капацитете, али и пренос кроз нашу земљу.   

 "То је вазно за суседне земље, то је важно за нас, за безбедност читавог овог региона. Ми ћемо практично изградити нове далеководе и појачати старе од Обреновца до Бајине Баште, што значи да ће се добар западне Србије ојачати у том смислу", нагласила је Ђедовић Хандановић.  

Истакла је да је ова деоница важна за будућу реверзибилну хидроелектрану "Бистрица" која треба да почне са изградњом следеће године, где ће омогућити да се она повеже на преносни систем и да имамо једну заокружену целину и када је производња и пренос у питању.  

 "Већ смо ојачали мрежу са Румунијом, то сад радимо о у наредној секцији која ће почети да се гради веома брзо са Босном и Херцеговином, са Црном Гором. У плану је и изградња новог коридора са Мађарском. Ми смо земља са пуно граница, али је то предност у енергетском смислу, имамо чак осам интерконекција, што нам даје додатну сигурност уколико имамо проблема", казала је она.    

Према њеним речима, нема сигурности ако се не улагања и завршетка оваквих пројеката.    

Подсетила је да је у последњих 10 година значајне инвестиције у преносну мрежу завршене.    

Навела је да је Влада усвојила полазне основе развоја енергетске инфраструктуре, односно списак пројеката који су приоритени за енергетски систем када је наша мрежа у питању .    

"Причамо о 500 милиона приоритетних пројеката у наредних пет до шест година", рекла је министарка.    

Шеф Делегације Европске уније у Србији амбасадор Емануеле Жиофре рекао је да је Европска унија само за овај трећи сегмент обезбедила донацију у износу од 18,9 милиона, који је део шире подршке, где је за цео Трансбалкански коридор обезбеђено донацију од 38,3 милиона евра.    

"Заједно са тим имамо и повољне кредите немачке развојне банке, знаци да заједно радимо као тим, цела Европа, наравно у сарадњи са домаћим властима", казао је Жиофре.    

Он је подсетио да је Европска унија од 2000.година обезбедила више од једне милијарде за енергетски сектор како би он био стабилнији и јачи.    

Указао је да је овај пројекат битан и за остатак Европе јер ће допринети стварању ширег, интегрисаног система што ће омогућити да се обезбеди стабилније снабдевање корисника на целом континенту, као и да се избегну проблеми у будућности.    

Шефица одељења за привредну сарадњу Амбасаде Савезне Републике Немачке Јудит Хофман навела је да је Немачка снажан и поуздан партнер Србије када је реч о одрживом развоју, као и да ове године обележавамо 25 година сарадње у области развоја.
    

"Енергетика је сектор у којем је наша подршка највећа и задовољство нам је што са Немачком развојном банком KfW подржавамо реализацију Транбалканског коридора. Овај пројекат ће допринети повезивању преносних система и од великог је значаја за развој мреже и прикључење пројеката обновљивих извора", рекла је Хофман.    

Генерална директорка Акционарског друштва Електромрежа Србије (ЕМС АД) Јелена Матејић изјавила је да реализација овог пројекта доприноси остваривању стратешких циљева , као што су јачање енергетске стабилности, подршка енергетској транзицији и чвршће повезивање тржишта источне и западне Европе.    

Камен темељац за овај један од најзначајнијих инфраструктурних пројеката у области енергетике у Србији и региону положили су Ђедовић Хандановић, Матејић, Жиофре иХофман.     

Догађају су присуствовали и представник WBIF-Mauro ди Вероли, представница  KfW-a Јасмина Вуловић, председник Републичке комисије за енергетске мреже Борис Думнић и други гости.    

Пројекат се финансира кредитом KfW банке у износу од 64,5 милиона евра, донацијом Western Балканс Инвестемент Framework (WBIF) од приближно 21 милион евра, као и сопственим средствима ЕМС АД.      

Вредност градње самог далековода износи 71 милион евра.    

Поред изградње далековода, трећа секција обухвата и опремање два нова далеководна поља у ТС Обреновац, као и подизање ТС Бајина Башта на 400 кВ напонски ниво.     

Замена старих 220 кВ далековода у западној Србији новим 400 кВ водовима повећаће преносни капацитат и отвориће могућности за прикључење будуће РХЕ Бистрица, која ће представљати један од најважнијих ресурса за балансирање система у наступајућим годинама.     

Извођач радова, фирма Кодар Енергомонтажа, изабран је после спровођења комплексног међународног тендерског поступка, а планирано је да радови буду завршени до 2027. године.    

Трансбалкански коридор за пренос електричне енергије обухвата четири секције.     

Прва секција, од Панчева до румунске границе, завршена је 2017. године, док је друга секција, од Крагујевца до Краљева, уз радове на трафостаницама у тим градовима, реализована  2022. године.   

 Планирана је изградња четврте секције која ће повезати Бајину Башту са Вишеградом у Босни и Херцеговини и Пљевљима у Црној Гори.     

Средства за четврту секцију су обезбеђена и она ће бити завршена 2028. године.     

Укупна вредност свих фаза пројекта Трансбалкански коридор за пренос електричне енергије износи преко 200 милиона евра, у шта спада изградња 323 километра 400 кВ далековода, подизање напонских нивоа две трафостанице и доградња далеководних поља у три трафостанице.