Драма око подизања готовине и исплате пензија у Србији: Први човек Поштанске штедионице открио шта се дешава, милијарде динара у игри

Председник Извршног одбора Банке Поштанска штедионица Бојан Кекић говорио је о проблемима са исплатом готовине, стабилности банке и мерама које се предузимају како би грађани несметано могли да подижу свој новац.

Банка Поштанска штедионица (БПШ) стабилна је и ликвидна, а њено пословање значајно се разликује од пословања Алта банке, којој је недавно одузета дозвола за рад, изјавио је председник Извршног одбора БПШ Бојан Кекић.

Гостујући у емисији "Око" на Радио-телевизији Србије, Кекић је говорио о финансијским показатељима банке, проблемима са снабдевањем поштанских експозитура готовином, исплати пензија и депозита клијентима Алта банке, као и о очекивањима за наредни период.

Проблеми са подизањем новца: Шта се дешава у поштама широм Србије

Једно од најважнијих питања односило се на потешкоће које су поједини грађани имали приликом подизања готовине у поштанским експозитурама.

Кекић је потврдио да су се проблеми појавили у четвртак, када су поједини клијенти пријављивали да не могу да подигну новац.

Објаснио је да Поштанска штедионица има уговор са Поштом Србије о обезбеђивању готовине и да преко сопствене мреже трезора снабдева поштанске шалтере.

- Ми имамо са њима уговор. Нама је у интересу да 1.500 пошта опслужује наших милион и по клијената. Банка Поштанска штедионица обезбеђује ефективу. Имамо 25 трезора. Народна банка има пет, ми 25. Ми снабдевамо целу Србију и одатле иде према Пошти - навео је он.

Према његовим речима, о потешкоћама у дистрибуцији новца разговарао је са руководством Поште Србије.

Приоритет банке био је да обезбеди довољно готовине за банкомате и поштанске шалтере током викенда како би грађани могли да наставе са подизањем средстава.

Пошти пребачено 1,3 милијарде динара, потребе знатно веће

Кекић је открио да је Пошти Србије уплаћено 1,3 милијарде динара, али да су потребе тог предузећа, према информацијама којима располаже, најмање три пута веће.

То значи да би, према тој процени, потребе за готовином могле да премаше 3,9 милијарди динара.

Он је нагласио да Поштанска штедионица настоји да обезбеди што веће количине новца за поштанску мрежу и да не задржава готовину на сопственим шалтерима на штету Поште.

Да ли је новац грађана сигуран: Кекић о стабилности Поштанске штедионице

Говорећи о финансијском положају банке, Кекић је истакао да показатељи пословања потврђују њену стабилност и ликвидност.

Подсетио је да Поштанска штедионица послује већ 105 година, као и да држава има већински власнички удео.

Према подацима које је изнео, власничка структура банке изгледа овако:

• Влада Србије: 80 одсто власништва.
• Остали акционари: 20 одсто, првенствено Пошта Србије и Телеком.

Кекић је нагласио да се пословање Поштанске штедионице разликује од пословања Алта банке, којој је одузета дозвола за рад.

Проблематични кредити смањени са 43,7 на 1,7 одсто

Као један од најважнијих показатеља финансијског опоравка банке, Кекић је издвојио значајно смањење удела проблематичних кредита.

Тај показатељ раније је износио чак 43,7 одсто, док је данас, према његовим речима, на нивоу од 1,7 одсто, што је испод просека банкарског сектора у Србији.

Подсетио је да је пословање Поштанске штедионице било предмет посебне пажње још 2014. године, у оквиру мера усмерених на финансијску и економску стабилност.

Закључком Владе Србије из 2016. године банка је усмерена првенствено на пословање са становништвом, уз ограничења у кредитирању привреде и обавезу модернизације.

Кекић је објаснио да су садашњи кредити обезбеђени државним гаранцијама, хипотекама или другим квалитетним средствима обезбеђења.

- Целокупан портфолио који имамо са 31. октобром или је са државном гаранцијом, или је дато држави, или је дато са хипотекарним обезбеђењем као основним и првокласним обезбеђењем, што даје сигурност кредита - објаснио је он.

Милијарде динара у државним хартијама од вредности: Најављен могући откуп

Посебан део разговора био је посвећен ликвидности банке и средствима уложеним у државне хартије од вредности.

Кекић је навео да је Поштанска штедионица током претходних година значајна средства инвестирала у ове финансијске инструменте, нарочито у периодима када је располагала вишком новца.

Према његовим речима, вредност тих хартија достигла је 140 милијарди динара, а део је заложен код Народне банке Србије.

Разматра се могућност откупа дела државних хартија, чиме би банка добила додатна новчана средства.

- Од тих 140 милијарди хартија, део смо заложили код Народне банке, с обзиром на активности које смо имали, а део ћемо вероватно, сад је у току седница Владе Србије, где ће да се уради такав такозвани бајбек. Ми њима хартије, а они нама паре - рекао је он.

Таква трансакција омогућила би претварање дела постојећих улагања у готовину, чиме би се повећала средства расположива за текуће обавезе.

Зашто је држава докапитализовала Поштанску штедионицу

Кекић се осврнуо и на докапитализације банке, наглашавајући да оне нису спроведене због неликвидности, већ због потребе да капитал прати раст пословања.

Према подацима које је изнео, банка тренутно располаже капиталом од приближно 450 милиона евра, док билансна сума премашује 650 милиона евра.

- Држава као власник може да докапитализује банку. Под наводницима, државна банка не може да пропадне. Ми нећемо ни доћи у ту ситуацију да држава треба да уђе у неке мере. 2022, 2024. и 2026. смо имали докапитализацију, не зато што смо били неликвидни, него због услова да капитал прати билансну суму - нагласио је он.

Објаснио је да је последња докапитализација била повезана и са потребом обезбеђивања средстава за финансирање већ уговорених пројеката у јавном сектору током октобра и новембра.

Прошлогодишња добит осам милијарди динара

Говорећи о финансијским резултатима, Кекић је навео да је банка прошле године остварила резултат од осам милијарди динара.

Од тог износа, четири милијарде динара намењене су расподели акционарима.

Ове податке представио је као додатне показатеље стабилности пословања Поштанске штедионице.

Поштанска штедионица сама позвала контролу НБС: Заустављен трансфер милијарду динара

Кекић је открио и детаље догађаја који су претходили проблемима у Алта банци.

Према његовим речима, Поштанска штедионица је самоиницијативно позвала контролу Народне банке Србије, непосредно пре дешавања у Алта банци.

Повод је била информација коју је 27. октобра добио од стручних служби банке.

Како је навео, једно државно предузеће намеравало је да пребаци милијарду динара из Поштанске штедионице у другу банку.

Кекић је такав захтев оценио као неуобичајен и потврдио да је трансакцију зауставио.

Овај догађај издвојио је као један од разлога због којих је затражена додатна контрола пословања.

Шта ће бити са новцем клијената Алта банке

Након одузимања дозволе за рад Алта банци, отворено је и питање исплате осигураних депозита њеним клијентима.

Кекић је објаснио да су средства намењена тим исплатама одвојена од осталог новца Поштанске штедионице.

Према његовим речима, банка је обезбедила посебне количине готовине за исплату осигураних депозита, али и додатна средства за сопствене клијенте.

Циљ је да исплата новца клијентима Алта банке не угрози редовно пословање Поштанске штедионице нити доступност готовине њеним корисницима.

Стиже и друга рата повраћаја школарина за око 60.000 студената

Поред редовних банкарских активности и исплате депозита, Поштанску штедионицу у наредном периоду очекују и додатне финансијске обавезе.

Кекић је најавио да би за 15 до 20 дана требало да почне исплата друге рате повраћаја школарина за приближно 60.000 студената.

За ову намену предвиђено је око 1,3 милијарде динара.

Реч је о још једној значајној исплати коју банка треба да реализује у периоду повећаних потреба за готовином.

Када се очекује потпуна нормализација пословања

Говорећи о наредним корацима, Кекић је изразио очекивање да ће Поштанска штедионица до краја новембра поново достићи потпуну ликвидност.

Такође је навео да очекује да Народна банка Србије пред Нову годину укине мере које су тренутно на снази.

Према његовим речима, банка наставља да обезбеђује средства за редовне исплате, снабдевање поштанске мреже готовином и измиривање додатних обавеза.

Истовремено, најављени откуп дела државних хартија од вредности могао би да обезбеди додатни прилив новца и допринесе стабилизацији расположиве ликвидности.