Drama oko podizanja gotovine i isplate penzija u Srbiji: Prvi čovek Poštanske štedionice otkrio šta se dešava, milijarde dinara u igri

Predsednik Izvršnog odbora Banke Poštanska štedionica Bojan Kekić govorio je o problemima sa isplatom gotovine, stabilnosti banke i merama koje se preduzimaju kako bi građani nesmetano mogli da podižu svoj novac.

Banka Poštanska štedionica (BPŠ) stabilna je i likvidna, a njeno poslovanje značajno se razlikuje od poslovanja Alta banke, kojoj je nedavno oduzeta dozvola za rad, izjavio je predsednik Izvršnog odbora BPŠ Bojan Kekić.

Gostujući u emisiji "Oko" na Radio-televiziji Srbije, Kekić je govorio o finansijskim pokazateljima banke, problemima sa snabdevanjem poštanskih ekspozitura gotovinom, isplati penzija i depozita klijentima Alta banke, kao i o očekivanjima za naredni period.

Problemi sa podizanjem novca: Šta se dešava u poštama širom Srbije

Jedno od najvažnijih pitanja odnosilo se na poteškoće koje su pojedini građani imali prilikom podizanja gotovine u poštanskim ekspoziturama.

Kekić je potvrdio da su se problemi pojavili u četvrtak, kada su pojedini klijenti prijavljivali da ne mogu da podignu novac.

Objasnio je da Poštanska štedionica ima ugovor sa Poštom Srbije o obezbeđivanju gotovine i da preko sopstvene mreže trezora snabdeva poštanske šaltere.

- Mi imamo sa njima ugovor. Nama je u interesu da 1.500 pošta opslužuje naših milion i po klijenata. Banka Poštanska štedionica obezbeđuje efektivu. Imamo 25 trezora. Narodna banka ima pet, mi 25. Mi snabdevamo celu Srbiju i odatle ide prema Pošti - naveo je on.

Prema njegovim rečima, o poteškoćama u distribuciji novca razgovarao je sa rukovodstvom Pošte Srbije.

Prioritet banke bio je da obezbedi dovoljno gotovine za bankomate i poštanske šaltere tokom vikenda kako bi građani mogli da nastave sa podizanjem sredstava.

Pošti prebačeno 1,3 milijarde dinara, potrebe znatno veće

Kekić je otkrio da je Pošti Srbije uplaćeno 1,3 milijarde dinara, ali da su potrebe tog preduzeća, prema informacijama kojima raspolaže, najmanje tri puta veće.

To znači da bi, prema toj proceni, potrebe za gotovinom mogle da premaše 3,9 milijardi dinara.

On je naglasio da Poštanska štedionica nastoji da obezbedi što veće količine novca za poštansku mrežu i da ne zadržava gotovinu na sopstvenim šalterima na štetu Pošte.

Da li je novac građana siguran: Kekić o stabilnosti Poštanske štedionice

Govoreći o finansijskom položaju banke, Kekić je istakao da pokazatelji poslovanja potvrđuju njenu stabilnost i likvidnost.

Podsetio je da Poštanska štedionica posluje već 105 godina, kao i da država ima većinski vlasnički udeo.

Prema podacima koje je izneo, vlasnička struktura banke izgleda ovako:

• Vlada Srbije: 80 odsto vlasništva.
• Ostali akcionari: 20 odsto, prvenstveno Pošta Srbije i Telekom.

Kekić je naglasio da se poslovanje Poštanske štedionice razlikuje od poslovanja Alta banke, kojoj je oduzeta dozvola za rad.

Problematični krediti smanjeni sa 43,7 na 1,7 odsto

Kao jedan od najvažnijih pokazatelja finansijskog oporavka banke, Kekić je izdvojio značajno smanjenje udela problematičnih kredita.

Taj pokazatelj ranije je iznosio čak 43,7 odsto, dok je danas, prema njegovim rečima, na nivou od 1,7 odsto, što je ispod proseka bankarskog sektora u Srbiji.

Podsetio je da je poslovanje Poštanske štedionice bilo predmet posebne pažnje još 2014. godine, u okviru mera usmerenih na finansijsku i ekonomsku stabilnost.

Zaključkom Vlade Srbije iz 2016. godine banka je usmerena prvenstveno na poslovanje sa stanovništvom, uz ograničenja u kreditiranju privrede i obavezu modernizacije.

Kekić je objasnio da su sadašnji krediti obezbeđeni državnim garancijama, hipotekama ili drugim kvalitetnim sredstvima obezbeđenja.

- Celokupan portfolio koji imamo sa 31. oktobrom ili je sa državnom garancijom, ili je dato državi, ili je dato sa hipotekarnim obezbeđenjem kao osnovnim i prvoklasnim obezbeđenjem, što daje sigurnost kredita - objasnio je on.

Milijarde dinara u državnim hartijama od vrednosti: Najavljen mogući otkup

Poseban deo razgovora bio je posvećen likvidnosti banke i sredstvima uloženim u državne hartije od vrednosti.

Kekić je naveo da je Poštanska štedionica tokom prethodnih godina značajna sredstva investirala u ove finansijske instrumente, naročito u periodima kada je raspolagala viškom novca.

Prema njegovim rečima, vrednost tih hartija dostigla je 140 milijardi dinara, a deo je založen kod Narodne banke Srbije.

Razmatra se mogućnost otkupa dela državnih hartija, čime bi banka dobila dodatna novčana sredstva.

- Od tih 140 milijardi hartija, deo smo založili kod Narodne banke, s obzirom na aktivnosti koje smo imali, a deo ćemo verovatno, sad je u toku sednica Vlade Srbije, gde će da se uradi takav takozvani bajbek. Mi njima hartije, a oni nama pare - rekao je on.

Takva transakcija omogućila bi pretvaranje dela postojećih ulaganja u gotovinu, čime bi se povećala sredstva raspoloživa za tekuće obaveze.

Zašto je država dokapitalizovala Poštansku štedionicu

Kekić se osvrnuo i na dokapitalizacije banke, naglašavajući da one nisu sprovedene zbog nelikvidnosti, već zbog potrebe da kapital prati rast poslovanja.

Prema podacima koje je izneo, banka trenutno raspolaže kapitalom od približno 450 miliona evra, dok bilansna suma premašuje 650 miliona evra.

- Država kao vlasnik može da dokapitalizuje banku. Pod navodnicima, državna banka ne može da propadne. Mi nećemo ni doći u tu situaciju da država treba da uđe u neke mere. 2022, 2024. i 2026. smo imali dokapitalizaciju, ne zato što smo bili nelikvidni, nego zbog uslova da kapital prati bilansnu sumu - naglasio je on.

Objasnio je da je poslednja dokapitalizacija bila povezana i sa potrebom obezbeđivanja sredstava za finansiranje već ugovorenih projekata u javnom sektoru tokom oktobra i novembra.

Prošlogodišnja dobit osam milijardi dinara

Govoreći o finansijskim rezultatima, Kekić je naveo da je banka prošle godine ostvarila rezultat od osam milijardi dinara.

Od tog iznosa, četiri milijarde dinara namenjene su raspodeli akcionarima.

Ove podatke predstavio je kao dodatne pokazatelje stabilnosti poslovanja Poštanske štedionice.

Poštanska štedionica sama pozvala kontrolu NBS: Zaustavljen transfer milijardu dinara

Kekić je otkrio i detalje događaja koji su prethodili problemima u Alta banci.

Prema njegovim rečima, Poštanska štedionica je samoinicijativno pozvala kontrolu Narodne banke Srbije, neposredno pre dešavanja u Alta banci.

Povod je bila informacija koju je 27. oktobra dobio od stručnih službi banke.

Kako je naveo, jedno državno preduzeće nameravalo je da prebaci milijardu dinara iz Poštanske štedionice u drugu banku.

Kekić je takav zahtev ocenio kao neuobičajen i potvrdio da je transakciju zaustavio.

Ovaj događaj izdvojio je kao jedan od razloga zbog kojih je zatražena dodatna kontrola poslovanja.

Šta će biti sa novcem klijenata Alta banke

Nakon oduzimanja dozvole za rad Alta banci, otvoreno je i pitanje isplate osiguranih depozita njenim klijentima.

Kekić je objasnio da su sredstva namenjena tim isplatama odvojena od ostalog novca Poštanske štedionice.

Prema njegovim rečima, banka je obezbedila posebne količine gotovine za isplatu osiguranih depozita, ali i dodatna sredstva za sopstvene klijente.

Cilj je da isplata novca klijentima Alta banke ne ugrozi redovno poslovanje Poštanske štedionice niti dostupnost gotovine njenim korisnicima.

Stiže i druga rata povraćaja školarina za oko 60.000 studenata

Pored redovnih bankarskih aktivnosti i isplate depozita, Poštansku štedionicu u narednom periodu očekuju i dodatne finansijske obaveze.

Kekić je najavio da bi za 15 do 20 dana trebalo da počne isplata druge rate povraćaja školarina za približno 60.000 studenata.

Za ovu namenu predviđeno je oko 1,3 milijarde dinara.

Reč je o još jednoj značajnoj isplati koju banka treba da realizuje u periodu povećanih potreba za gotovinom.

Kada se očekuje potpuna normalizacija poslovanja

Govoreći o narednim koracima, Kekić je izrazio očekivanje da će Poštanska štedionica do kraja novembra ponovo dostići potpunu likvidnost.

Takođe je naveo da očekuje da Narodna banka Srbije pred Novu godinu ukine mere koje su trenutno na snazi.

Prema njegovim rečima, banka nastavlja da obezbeđuje sredstva za redovne isplate, snabdevanje poštanske mreže gotovinom i izmirivanje dodatnih obaveza.

Istovremeno, najavljeni otkup dela državnih hartija od vrednosti mogao bi da obezbedi dodatni priliv novca i doprinese stabilizaciji raspoložive likvidnosti.