Рад од куће - Бенефит или мана? Ево како флексибилни послови утичу на ментално здравље

Све већи број компанија широм света уводи флексибилне моделе рада – рад од куће, хибридни распореди и скраћена радна недеља – у покушају да запослени постигну бољу равнотежу између приватног и пословног живота. И док многи виде ове промене као предност, стручњаци упозоравају да флексибилни рад носи и озбиљне изазове.

Психолошки ефекти

Флексибилни рад може повећати слободу и аутономију запослених, али стална доступност и замагљене границе између посла и приватног живота често доводе до стреса и сагоревања. Многи радници пријављују да се осећају под притиском да стално одговарају на мејлове и поруке, чак и ван радног времена, што дугорочно утиче на њихово ментално здравље.

Социјална димензија

Рад од куће и хибридни модели мењају динамику тимова и комуникацију међу колегама. Недостатак личног контакта може довести до осећаја изолације и смањеног осећаја припадности у колективу. Последица тога је да запослени мање размењују идеје, а тимска кохезија се слаби.

Економски аспект

Флексибилни рад често повећава продуктивност и ефикасност, јер запослени сами могу да организују време и простор за рад. Ипак, стручњаци упозоравају да ове предности могу бити краткорочне ако се занемаре последице по ментално здравље и мотивацију запослених, што на дуже стазе може смањити укупну ефикасност организације.

Питање једнакости

Приступ флексибилном раду није једнак за све. Родитељи, запослени са нижим примањима или они са лошијим условима за рад код куће често не могу да у потпуности искористе предности ових модела. То додатно потенцира социјалне и економске неједнакости међу радницима, а послодавци се све више суочавају са изазовом како да осигурају фер и одрживе услове за све.

У ери флексибилног рада, баланс између слободе, продуктивности и менталног здравља постаје кључни изазов – како за запослене, тако и за компаније које желе да остану конкурентн