Rad od kuće - Benefit ili mana? Evo kako fleksibilni poslovi utiču na mentalno zdravlje

Sve veći broj kompanija širom sveta uvodi fleksibilne modele rada – rad od kuće, hibridni rasporedi i skraćena radna nedelja – u pokušaju da zaposleni postignu bolju ravnotežu između privatnog i poslovnog života. I dok mnogi vide ove promene kao prednost, stručnjaci upozoravaju da fleksibilni rad nosi i ozbiljne izazove.

Psihološki efekti

Fleksibilni rad može povećati slobodu i autonomiju zaposlenih, ali stalna dostupnost i zamagljene granice između posla i privatnog života često dovode do stresa i sagorevanja. Mnogi radnici prijavljuju da se osećaju pod pritiskom da stalno odgovaraju na mejlove i poruke, čak i van radnog vremena, što dugoročno utiče na njihovo mentalno zdravlje.

Socijalna dimenzija

Rad od kuće i hibridni modeli menjaju dinamiku timova i komunikaciju među kolegama. Nedostatak ličnog kontakta može dovesti do osećaja izolacije i smanjenog osećaja pripadnosti u kolektivu. Posledica toga je da zaposleni manje razmenjuju ideje, a timska kohezija se slabi.

Ekonomski aspekt

Fleksibilni rad često povećava produktivnost i efikasnost, jer zaposleni sami mogu da organizuju vreme i prostor za rad. Ipak, stručnjaci upozoravaju da ove prednosti mogu biti kratkoročne ako se zanemare posledice po mentalno zdravlje i motivaciju zaposlenih, što na duže staze može smanjiti ukupnu efikasnost organizacije.

Pitanje jednakosti

Pristup fleksibilnom radu nije jednak za sve. Roditelji, zaposleni sa nižim primanjima ili oni sa lošijim uslovima za rad kod kuće često ne mogu da u potpunosti iskoriste prednosti ovih modela. To dodatno potencira socijalne i ekonomske nejednakosti među radnicima, a poslodavci se sve više suočavaju sa izazovom kako da osiguraju fer i održive uslove za sve.

U eri fleksibilnog rada, balans između slobode, produktivnosti i mentalnog zdravlja postaje ključni izazov – kako za zaposlene, tako i za kompanije koje žele da ostanu konkurentn