"ДА ЛИ МОРАМ ДА УЗМЕМ ДАН ОД ГОДИШЊЕГ ОДМОРА ДА БИХ ОТИШЛА У БАНКУ?" У Србији многе запослене мучи ово питање

Да ли има нека банка која ради и суботом, питала је једна читатељка једне дневне новине.

- Све оне раде од девет до пет радним данима, што се поклапа и са мојим радним временом. Да ли морам да узмем дан од годишњег одмора да бих нешто у банци опослила? - потенцирала је она свој проблем овим речима.

Проблем као њен видео се уживо и у једној банци. У пословници једне од највећих банака један млађи човек је службеницима рекао да жели да узме стамбени кредит, али да са банкарима не може да "прође детаље уговора” од девет до пет, јер не може да излази са посла. Питао је да ли нека експозитура ради суботом. Уследио је негативан одговор. Речено му је да могу да му узађу у сусрет само тиме што ће му заказати видео-позив са банкаром, али опет у периоду од девет до пет радним данима. С обзиром на то да је у то време на послу, њему то, подразумева се, није одговарало. Чудно понашање за банку и банке уопште јер оне живе од пласмана кредита, поготово оних дугорочних као што су стамбени, којима клијента "вежу” на 30 година.

Посебно су пензионери незадовољни због све мањег броја пословница и шалтера, а због својих година нису спремни да уче новотарије попут мобилног и електронског банкарства, банкомата и слично.

Има ли лека овој појави? Тешко.

Последњих година број банака се смањио, велике банке су прогутале мале, али нису задржале њихову продајну мрежу. Све се своди на онај добро познати одговор који гласи: банке имају право на то у складу са својом пословном политиком. А ако смо сведоци да су банке у 2023. години зарадиле рекордних милијарду евра и да су за годину дана увећале добит за више од 30 одсто, јасно је да је њихова политика што већи добит, уз, подразумева се, што мање трошка.

У Народној банци Србије (НБС) на новинарско питање кажу да канали комуникације са клијентима и начин пружања услуга као и до сада зависе од пословних политика банака, при чему развој дигиталног и електронског банкарства представља само допуну традиционалним видовима комуникације и постојећим услугама у банкама. Као и до сада, највећи број банака (не и оне које свој пословни модел заснивају на дигиталном банкарству од оснивања) и даље имају експозитуре у којима је могуће вршити исплате и уплате.

- Процес дигитализације није у значајној мери утицао на пословне политике банака, као ни на број филијала и запослених у банкама. Конкретно, поредећи период од десет година број филијала се смањио за 559, са 1.903 у фебруару 2014. године на 1.344 у фебруару 2024. године, док се број запослених на нивоу банкарског сектора у истом периоду смањио са 25.737 такође у фебруару 2014. године на 21.938 у фебруару 2024. године - одговарају у НБС.

Како наводе, у Србији тренутно послује 20 банака. За протеклих десет година број банка се смањио за девет. У фебруару 2014. било је 29 банака. 

- Имајући у виду наведено, може се рећи да је промена броја пословница, као и броја запослених, у одређеној мери последица промена броја банака, односно процеса консолидације. Промене у броју банака које послују овде пре свега одражавају развијеност и динамику домаћег тржишта, што представља још једну потврду остварених резултата и кредибилитета банкарског система и НБС као супервизора и регулатора тог система. Захваљујући регулаторним и надзорним мерама и активностима НБС, укрупњавање банака није довело до смањења квалитета финансијских услуга које банке пружају грађанима и привреди, већ је, напротив, допринело већој ефикасности и унапређењу квалитета производа и услуга, као и већој отпорности банкарског сектора, а самим тим и очувању стабилности финансијског система -  кажу у НБС.

Као и до сада, они ће, како наводе, и убудуће настојати да банке, поред одржања стабилности свога пословања и побољшања квалитета својих услуга, додатну пажњу посвете даљем обезбеђењу дугорочно одрживог пословног односа с клијентима.

У ЕУ клијенти остају у истој банци двоструко краће него раније

У Европској унији је у периоду од 2008. до 2022. број запослених на "традиционалним” радним местима у банци смањен за око четвртину, а истовремено је у ИТ сектору у банкама број новозапослених растао у просеку осам одсто годишње, показују резултати истраживања, али и да клијенти остају у истој банци двоструко краће него раније, преноси Танјуг.

То је последица убрзане дигиталне трансформације кроз коју пролазе све индустрије, па тако и банкарска.

Препозната су два кључна изазова: континуирани недостатак особља и стручњака који ће у банкарском сектору наставити да се погоршава, али и све већа очекивања постојећих запослених.

Извор: Србија Данас/Политика/Јована Рабреновић/М.А.