Раст минималца у Србији 2025: Ко све може да очекује већу плату, а коме ће зараде остати исте?

Чеданка Андрић, председница Уједињених гранских синдиката "Независност" за "Блиц Бизнис" рекла је да скоро увек раст минималца доводи до повећања осталих зарада.

- Повећање минималне зараде скоро увек доводи и до повећања осталих зарада. Ово је нарочито видљиво у оним компанијама у којима постоје закључени колективни уговори у којима је дефинисано да је основица за обрачун и исплату зарада у висини минималне зараде. У оним компанијама у којима колективним уговором, исплата зарада није дефинисана на овакав начин, менаџмент би требало да повећа и остале зараде како не би дошло до тзв. „лепљења“ зарада. У јавном сектору је ситуација мало другачија и ту плате не расту аутоматски када се повећа минимална зарада, првенствено због прописа којима се регулишу плате у јавном сектору, каже Андрић.

Пракса је до сада показала да са повећањем износа минималне зараде расту и остале зараде, не постоји методологија или тренд по којем би се утврдио проценат раста осталих зарада јер не постоји директна обавеза послодаваца да врше усклађивање осталих зарада. У јавном сектору, једина могућа и извесна корекција када дође до повећања минималне зараде је управо код оних запослених који примају минималну зараду. Код тих запослених послодавац ће сада морати да им доплати до износа нове минималне зараде, јер се обично са повећањем минималне зараде, паралелно, не иде са изменама Уредбе о коефицијентима и Закона о буџету, додала је она.

 Зашто се повећава минималац, а остале зараде остају исте?

- Као највећи проблем који се може идентификовати је оно што нам се дешава у фирмама комуналног сектора, а то је да имате "лепљење" зарада због ограничења у повећању укупне масе зарада. Иако је од јануара 2020. године Закон о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата односно зарада код корисника јавних средстава стављен ван снаге, у комуналном сектору се и даље инсистира на ограничавању масе зарада и њеном утврђивању у програмима пословања почетком календарске године, каже Андрић.

- Као последица тога, суспендовано је право јавних комуналних предузећа да планирају потребну масу зарада, у складу са кретањем минималне цене рада. Повећањем минималне зараде морају се, аутоматски, повећати и обрачунате зараде запослених у јавним комуналним предузећима, односно мора се оставити простор за повећање масе зарада, без претходног ограничавања и на тај начин избегне „лепљење“ зарада запослених. Тако је на пример повећање минималне зараде у 2025.години било 13,7 одсто, а маса зарада за комунална предузећа је повећања за 8 одсто, те је разлику 5,7 одсто морао неко од запослених у овом сектору да амортизују. 

 Ванредно повећање минималне зараде 

Председник Србије Александар Вучић изјавио да ће се учинити све да од 1. октобра минималац буде 500 евра, а 550 евра од 1. јануара наредне године.

Он је за РТС рекао да је жеља да се минималац повећа са 457 евра на 550 евра од 1. јануара и да се додатно помогну најсиромашнији радници.

- Ми желимо да тим најсиромашнијим помогнемо, да од 1. октобра минималац буде 500 евра, а 550 евра од 1. јануара наредне године", рекао је Вучић.

Он је додао и да крећу разговори са социјалним партнерима, односно са послодавцима и са синдикатима.

"Минимална цена рада увек иде на терет послодавац, али ми ћемо да преузмемо добар део терета на себе. Дакле, повећаћемо неопорезиви део дохотка и мислим да ћемо на себе да преузмемо значајан део, али један део ће свакако и послодавци морати да преузму на себе", рекао је Вучић. 

 Шта минималац покрива? 

Минималац обухвата основну зараду израчунату према броју радних сати, док додатни трошкови, попут:

•   топлог оброка,
• регреса за годишњи одмор,
• прековременог и ноћног рада,
• рада током државних празника - нису укључени.

Поред тога, радници имају право на накнаду за превоз, трошкове службених путовања, смештај и исхрану уколико их послодавац не обезбеди, као и регрес за годишњи одмор.