Шок за цео свет: У Форт Ноксу нема злата?

Председник Доналд Трамп, познат по томе да не преза од обрачуна са „дубоком државом“, одлучио је да испуни једно од својих најконтроверзнијих предизборних обећања- наредио је објављивање докумената у вези са убиством Џона Кенедија – али и нешто још значајније – покретање ревизије садржаја чувеног трезора Форт Нокс.

Форт Нокс, симбол америчке економске моћи и место на коме се, како тврди званична статистика, чува око 4.500 тона злата, последњи пут је провераван – макар званично – пре више деценија. 

Међутим, у последњих двадесет година све гласније круже сумње да залихе нису у потпуности присутне, или да су чак замењене лажним инготима. Теорије завере? Могуће, али неке епизоде из прошлости указују да би истина могла бити знатно непријатнија.

Истраживачки новинар и инжењер металургије Александар Садовников подсећа да су сумње у аутентичност америчког злата још одавно почеле да круже међу великим купцима на међународном тржишту.

– Када је Кина 2009. године купила 70 тона злата на Лондонској берзи, све је изгледало регуларно – печати америчких Федералних резерви, серијски бројеви, уредан транспорт.

Међутим, када су Кинези одлучили да провере узорке, открили су да је унутрашњост полуга заправо била – волфрам, метал готово исте масе као злато, али без његове вредности, испричао је Садовников у разговору за ТВ Царград.

Шта све ово има са Џоном Кенедијем? Више него што се на први поглед чини. Према мишљењу Садовникова, и атентат на америчког председника из 1963. године и садашњи Трампов покушај да „завири“ у Форт Нокс имају истог непријатеља – међународне финансијске елите.

– Кенеди је био први председник који је озбиљно покушао да одузме монопол над монетарном политиком Федералним резервама, што није био мали ризик, и сви знамо како се то завршило. Трамп, с друге стране, покушава да поврати контролу над истим тим системом – али овога пута преко злата, рекао је Садовников.

Трампова логика, како тврде познаваоци његовог политичког стила, јесте да пронађе конкретне доказе против оних који су се деценијама налазили изнад закона – великих банкарских интересних група које кроз Федералне резерве утичу на монетарну и фискалну политику САД.

Ако се испостави да део злата у Форт Ноксу заиста не постоји – или још горе, да су инготи замењени нечим што није злато – Трамп ће имати у рукама озбиљан адут против естаблишмента- или ће их натерати на лојалност, или ће отворено објавити рат.

Није само Кина имала непријатна искуства са америчким и британским златом. Председник Венецуеле Уго Чавез 2011. године затражио је да се 211 тона злата врати из Лондона у Каракас. У том тренутку, испоставило се да се комплетна количина физички више и не налази на једном месту. Банке су, по свему судећи, трговале тим златом као „папирним залихама“, а део је већ био препродат.

На крају, Чавез је успео да врати само 150 тона, док је 61 тона остала „негде у систему“. Његова смрт убрзо након тога, под неразјашњеним околностима, само је додатно распалила теорије о томе колико је „злато“ у ствари отровно питање.

Док део јавности с подсмехом посматра Трампову најаву ревизије трезора, позивајући се на вишедеценијску репутацију Форт Нокса, други тврде да је време да се коначно сазна истина. Чињеница је да ниједна озбиљна независна инспекција није спроведена више од 50 година, а да је број оних који позивају на транспарентност све већи – и то не само међу теоријама завере, већ и у редовима конзервативних политичара и економиста.

Трамп зна да је економија кључ његове политичке снаге – и да се без поверења у долар и златне резерве, ни његова агенда не може одржати. Ако успе да докаже преваре с племенитим металом, не само да ће ослабити демократе и њихове спонзоре, већ би могао да покрене тектонске промене у глобалном финансијском систему.