СРБИЈА НЕ СТРЕПИ ОД РЕСТРИКЦИЈА СТРУЈЕ "Да немамо наше ресурсе за производњу струје били бисмо на коленима"

Основ сигурности сваке државе чини јака државна енергетска компанија. Никако стварање амбијента у којој се та позиција слаби и ствара зависност државе од увоза скупе струје. Србија и ЕПС нису погођени актуелном енергетском кризом. Систем ЕПС-а је на време припремљен за зимску сезону а ТЕНТ Б1 ће на мрежи бити у ноћи између 25. и 26. новембра. Завршавамо велики посао који ће Србији обезбедити стабилно снабдевање електричном енергијом, каже за Енергију Балкана Милорад Грчић, в.д. директора Електропривреде Србије.

Србија и ЕПС нису погођени актуелном енергетском кризом. Наши потрошачи – грађани и привреда имају довољно електричне енергије јер се у Електропривреди предано ради више од пет година. Србија не стрепи од рестрикција, нити од поскупљења, каже за Енергију Балкана Милорад Грчић, в.д. директора Електропривреде Србије.

- Основ сигурности сваке државе чини јака државна енергетска компанија. Никако стварање амбијента у којој се та позиција слаби и ствара зависност државе од увоза скупе струје. ЕПС зна шта ради, зна шта хоће и зна где иде. ЕПС одговорно спроводи све активности у интересу државе и њених грађана, кроз сигурност снабдевања и ценовну политику у складу са инструкцијама владе Србије - истиче први  човек ЕПС-а.

Говорећи о наступајућој зими Грчић наводи да је, захваљујући добром планирању и раду стручњака Електропривреда Србије обезбедила све услове за стабилну производњу угља и струје и снабдевање електричном енергијом.

- Систем ЕПС-а је на време припремљен за зимску сезону. А актуелне турбуленције у Европи додатно указују да смо у праву када инсистирамо на очувању енергетске независности наше земље. Да немамо наше ресурсе за производњу струје били бисмо на коленима, а грађани и привреда били би у мраку - категоричан је Грчић.

Ревитализација ТЕНТ-а Б1 кључна за стабилност електроенергетског система

За стабилан електроенергетски систем ЕПС-а, односно, Србије кључан је завршетак ревитализације блока Б1 у ТЕ Никола Тесла Б, једног од два највећа ЕПС-ова блока.

- Већ 18. новембра биће упаљени котлови. Овај блок ТЕНТ-а Б биће на мрежи у ноћи између 25. и 26. новембра. Завршавамо велики посао који ће Србији обезбедити стабилно снабдевање електричном енергијом. на ревитализацији, који се налазе у ТЕНТ Б. Ревитализација је вредна око 90 милиона евра. Истакао бих да се ревитализацијом, осим обезбеђивања поуздане и ефикасније производње електричне енергије у наредним деценијама, истовремено повећава снагу блока од 650 мегавата за око 20 мегавата - наглашава директор ЕПС-а.

Највећи удео у вредности опреме и радова има ремонт котловског постројења где је укупна вредност нове опреме која се уграђује и радова за њену уградњу око 70 милиона евра. Учешће српских фирми у целом послу од пројектовања, производње до монтажно демонтажних радова је 70 одсто.

Не рачунајући градњу термо блокова и хидроелектрана 70-тих И 80-тих година прошлог века ово је највећи захват на производним капацитетима који ЕПС реализује у својој историји. На овом великом послу учествује у просеку око 1.000 радника фирми извођача. Грчић напомиње да, додатно у ремонту свих система електране активно учествују и службе ЕПС-а са око 300 радника. Укупно је замењено 4.000 тона машинске опреме разних врста, уграђен је потпун нов, модеран  система сагоревања са ниском емисијом азотних оксида (NOx).

Подршка ЕПС-у од председника државе

- Замењен је комплетан испаривач, као и више паровода где се посебно истиче паровод свеже паре, који води пару од котла ка парној турбини. Укупно је заварено преко 55.000 заварених спојева на цевима. Посебно сам поносан и срећан што овај посао воде млади инжењери који ће у будућности бити окосница за развој ЕПС - каже Грчић истичући значај подршке коју ЕПС-у пружа председник Србије Александар Вучић за реализоване и покренуте инвестиције, пројекте модернизације и очувања производње у ЕПС-у, без кога би данас, како каже, "читав низ инвестиција остао мртво слово на папиру. А већ сада бисмо имали блокове који не раде, угаљ који се не копа, мањак струје и Србија би се смрзавала".

Указујући колико је ЕПС важан за целокупну државу Грчић наводи да је компанија на чијем је челу у прошлој години у буџет Србије уплатио више од 80 милијарди динара, што је од шест одсто свих прихода у буџет Србије.

Цена за домаћинства неће се мењати - привреда на тржишту

Када се говори о новцу неизбежно је питање поскупљења струје.

- Цена струја за грађане Србије неће се мењати, иако је и у овим условима најјефтинија у Европи и региону. Домаћинства и мали потрошачи не треба да брину - каже директор ЕПС-а.

Актуелна енергетска криза, заправо, поскупљење електричне енергије посебно погађа европску привреду, али се прелива и на Србију, где је тржиште, такође, либерализовано.

- Што се тиче привреде, од 2014. ЕПС послује на отвореном тржишту електричне енергије у Србији као само један од 63 лиценцирана снабдевача. Цене електричне енергије за купце на комерцијалном тржишту одређују се у складу са кретањима на берзама, али и на основу других параметара. Ми у ЕПС-у разумемо потребе привреде и то што сви они траже од ЕПС ниже цене. Али, ЕПС не сме да се понаша дискриминаторски. Уговарањем повлашћене "дампинг" цене са привредом ЕПС би друге снабдеваче довео у неповољнији положај - као учеснике на тржишту. Такви уговори су забрањени и ништави. Кршили бисмо Закон о енергетици. На то би сигурно реаговала Комисија за заштиту конкуренције. И, опет бисмо били кривци - констатује Грчић.

Ремонте планирају стручњаци

Коментаришући оптужбе ресорне министарке, Зоране Михајловић, да се касни са ремонтима и да се ЕПС није на време спремио за наступајућу зиму, Грчић каже да је "у питању елементарно непознавање енергетике и начина балансирања енергије".

- Модернизација електрана спроводи се по унапред припремљеним вишегодишњим плановима производње. Морам да се захвалим нашим стручњацима, који праве адекватне процене. Да није тако ЕПС не би имао добит у првих шест месеци ове године од скоро 11,5 милијарди динара. Ремонт блока Б1 у ТЕНТ Б планиран је пре три године, јер је животни век материјала и опреме достигао максимум. Радови су почели у мају. Ни много веће економије нису могле да предвиде овакву енергетску кризу. Да појасним, да смо угасили термоелектране, како су неки планирали, сада не бисмо имали струје - објашњава Грчић.

По свим прогнозама, ове јесени воде је требало да буде више, што би допринело већој производњи електричне енергије у хидроелектранама. Такође је прогнозирана и мања потрошња електричне енергије.

- Али, са обновљивим изворима енергије никада не можете бити сигурни. Да смо угасили термо капацитете и прешли на ОИЕ без заменских капацитета сада не бисмо имали ништа, као Румунија, која је постала зависна од ветра. И веће земље ЕУ сада се враћају угљу. Немачка и Енглеска поново покрећу своје термоелектране - указује Грчић.

Повећање капацитета и екологија примарни

Говорећи о радовима који се спроводе у ЕПС-у директор компаније подсећа да је током последњих пет година у ЕПС урађен низ ревитализација и модернизација. Да је током тих радова повећавана снаге блокова у термоелектранама и агрегата у хидроелектранама. Да су изграђена постројења и системи за заштиту животне средине.

- Много тога је урађено. У све то уложено је 2,36 милијарди евра. Снагу термо блокова повећали смо за 180 мегавата. А када завршимо све што је планирано снага наших ТЕ биће већа за око 225 мегавата. Важно је да вам кажем да ће 2027. године термоелектране на угаљ ЕПС-а бити у потпуној усаглашености са Директивом о индустријским емисијама. Нико неће моћи ништа да нам замери. Ми не одустајемо од улагања у заштиту животне средине. До краја 2020. уложено је око 540 милиона евра а до 2032. планиране су инвестиције од око 700 милиона евра - наводи Грчић.

ЕПС модернизује и хидроелектране. Са завршеним ревитализацијама инсталисана снага у хидро сектору повећана је за 142 мегавата, а после завршетка свега што се планира снага ће бити укупно већа за 190 мегавата.

Рударство је најстабилнија карика у ЕПС-у

Радило се и у рударском сектору. Урађене су ревитализације, модернизације и набавке нове основне рударске опреме на постојећим коповима.

- Током последњих девет година производња угља је константна, изузев 2014. године када су биле катастрофалне поплаве. Рударство је најстабилнија карика у ЕПС-у и то се види у билансима. Улажемо у копове, отварамо нове. Током 2019. године почео је да ради нови БТО систем на копу Дрмно, вредан 97,6 милиона долара. Тиме смо производњу угља на том копу повећали са девет на 12 милиона тона. Отворили смо Поље Г и Поље Е, и Радљево у РБ Колубара - набраја Грчић напомињући да "генерацијама које долазе остављамо унапређен и модернизован ЕПС".

Србија не може без ТЕ

Коментаришући да је актуелна енергетска криза, „доказала да Србија мора да има термо капацитете, уз све еколошке стандарде, као и то да обновљиви извори енергије не могу дати стабилност систему“ Грчић подсећа да су многи раније намеравали да затварају руднике и термоелектране.

- Ковали су планове да Србија остане без струје. Али, зауставио их је Александар Вучић и зато сада Србија има довољно електричне енергије. Захваљујући подршци и залагању председника Србије неће бити угашени блокови А1 и А2 у ТЕНТ А, неће бити угашена термоелектрана Костолац А. Био је план да се ови блокови угасе најкасније 2023. Срећом то није дозвољено. Спасили смо тиме и десетине хиљада радних места, не само у ЕПС-у, већ и у свим фирмама које сарађују са нама - истиче директор ЕПС-а.

Неће се гасити старе ТЕ

Указујући да само ова четири блока годишње производе четири теравата струје и са 660 мегавата снаге дневно произведу око 15 GWh Грчић каже: "То је око 2,2 милиона евра дневног прихода уз тренутну просечну цену на берзи од око 150 евра по MWh. Односно око 1,5 милиона евра профита дневно".

Уз очекивања да ће енергетска криза потрајати, одлука да се ови блокови ревитализују још више је, према Грчићевим речима оправдана и логична.

- Са одлуком да се ова четири блока угасе, већ у 2024. ЕПС би имао приход мањи за око 290 милиона евра. То довољно говори о томе колико је председник био у праву, а колико су биле зле  намере оних који су планирали гашења рудника и термоелектрана. Пре пет година инвестиције у ЕПС су стајале. Ништа се није радило. Све је било у фиокама. Скоро сваки пројекат је био проблематичан. Засукали смо рукаве, кренули су преговори и почео је рад. Ни то не бисмо покренули без подршке председника Србије, јер смо велике проблеме решили само његовом одлучношћу и залагањем - истиче први човек ЕПС-а.

Објашњава, такође, да се енергетски капацитети граде много дуже него било који други, јер пре саме градње треба обезбедити обимну документацију, пројект, дозволе. Припреме трају често дуже него сама градња.

- Пројекат одсумпоравања у ТЕНТ А је стајао као мртво слово. А сада је у финишу изградње. Завршили смо одсумпоравање у Костолцу Б и то постројење сада ради. Годинама као да је чекало само од себе да се изгради. Покренули смо изградњу система за одсумпоравање и у ТЕНТ Б. Само у изградњу система за одсумпоравање димних гасова у термоелектранама инвестира се укупно око 610 милиона евра - каже Грчић.

Нови капацитети

ЕПС гради и нове капацитете. Планиране инвестиције вредне су 2,5 милијарде евра. Тиме ЕПС инсталисану снагу производних капацитета повећава за 2.400 мегавата и годишњу производњу електричне енергије за 7 теравата.

- Поменућу само најважније. Сада коначно напредује и изградња блока Б3 у ТЕ Костолац Б, вредног 542 милиона евра. Капацитета овог блока је 350 мегавата. А на њега чекамо више година. Биће то модеран блок, који ће испуњавати све европске еколошке норме. На том принципу планирана је и градња  термоелектране Колубара Б, снаге 354 MW. Вредност ове инвестиције је 395 милиона евра. Они који оспоравају овај пројекат или су незналице или су злонамерни. Трећег нема - каже Грчић.

Улагање у зелену енергију

ЕПС по Грчићевим речима инсистира и на повећању удела производње из ОИЕ. Али, предуслов за њихову интеграцију је стабилан систем, који може да обезбеди сигурност снабдевања.

- Наш хидро портфолио биће ојачан. Анализирамо изградњу нове, реверзибилне хидроелектране Бистрица, чија ће снага бити око 670 мегавата. Она би осигурала балансне капацитете у енергетском систему за прикључење додатних електрана које користе обновљиву енергију. Од преосталог хидропотенцијала у Србији, ЕПС ради на пројектима на рекама Ибар и Велика Морава - набраја Грчић истичући да се не занемарују ни ветар и сунце.

Како каже, "ЕПС није против зелене енергије, како неки желе да представе. Напротив. Радимо и на пројекту изградње ветропарка на затвореним коповима и одлагалиштима у Костолцу, снаге 66 мегавата. Користићемо земљиште на старим одлагалиштима, ободима копова и на депонијама пепела и за подизање соларних електрана. У припреми су соларне електране Петка и Средње костолачко острво у Костолцу. План је да до 2030. године имамо нове соларне капацитете снаге 240 мегавата и нове ветро капацитете снаге 100 мегавата".