Стартап сцена у Србији: Иновативне идеје које мењају начин пословања

У Србији стартап сцена бележи значајан раст, при чему је све више младих предузетника који покрећу сопствене бизнисе. Истраживања показују да је у последње три године присутан раст броја стартапа у домаћем екосистему: повећање је за 20 до 30 процената сваке године у односу на претходну. Али шта заправо представља стартап и зашто је толико важан у пословном екосистему?

Шта су стартапови и зашто су важни?

Стартапови су младе компаније које се фокусирају на развој иновативних производа или услуга, често користећи технологију као основу својих идеја. Они се издвајају по агилности, флексибилности и способности прилагођавања променама у окружењу. 

За разлику од традиционалних компанија, које често имају већ устаљене пословне моделе и хијерархијску структуру, стартапови су познати по брзом расту и способности да реше комплексне проблеме на иновативан начин. Ова разлика у приступу пословању чини стартапове кључним актерима у стварању нових трендова и обликовању будућности индустрија.

Која је разлика између предузећа и стартапа?

У светлу технолошког развоја и иновација у нашем региону, често се поставља питање шта су заправо разлике између предузећа и стартапа и који је најбољи избор за ваш производ или услугу, тј. за индустрију уопште.

Предузећа су по дефиницији Закона о привредним друштвима „правна лица која обављају делатност у циљу стицања добити”. Она се обично оснивају кроз упис у одговарајући регистар, попут регистра Агенције за привредне регистре у нашој земљи, и могу имати различите правне облике попут ортачког друштва, друштва са ограниченом одговорношћу или акционарског друштва. Основне карактеристике предузећа су стабилност и фокус на стицању профита.

Насупрот томе, стартапови су компаније у фази почетног развоја, често основане ради развијања иновативних производа или услуга за које оснивачи верују да постоји потражња. Они се углавном финансирају из различитих извора, јер се ослањају на екстерне инвестиције због високих трошкова развоја и ширења корисничке базе. Стартапови су познати по агилности, брзом прилагођавању променама и потенцијалу за брз раст.

Кључна разлика између ова два ентитета лежи у изворима финансирања. Док предузећа функционишу на основу сопствених средстава или традиционалних банкарских кредита, стартапови се ослањају на инвеститоре и различите фондове за покривање трошкова и раста. Схватање ове разлике кључно је за предузетнике који желе да одаберу одговарајући приступ за своје пословање.

Да ли је стартап резервисан само за tech индустрију?

Иако се често сматра да су стартапови резервисани само за техничке индустрије, реалност је другачија. Успешне стартапове су оснивали људи са различитим вештинама, укључујући маркетинг, продају, финансије и дизајн. 

Примери као што су Аирбнб, Пинтерест, Алибаба и Амазон показују да оснивачи без програмерских вештина могу створити иновативне производе и услуге. Мултидисциплинарни тимови, који комбинују различите области, често су кључни за стварање иновативних производа и услуга.

Подаци показују да чак 63,5% стартапова у Србији има осниваче који долазе из нетехничких области. Ово указује на разноликост и иновативност стартап екосистема. Стога, оснивачи не треба да се ограничавају предрасудама о томе ко може покренути стартап. Важно је да свако ко има идеју и страст према одређеној индустрији има прилику да се упусти у свет предузетништва. 

Уз константно усавршавање, оснивачи могу надоградити своје вештине и повећати шансе за успех у свом пословању. У зависности од индустрије у којој послују, појединцима у Србији доступне су бројне обуке, као и курсеви: у Новом Саду, Београду, Нишу, Крагујевцу и другим већим градовима широм Србије. 

Зашто покренути стартап у Србији?

Покретање стартапа у Србији постаје све привлачнија опција за иновативне предузетнике, како домаће тако и стране. Поред снажног технолошког сектора, који носи око десет одсто БДП-а земље, српску стартап сцену карактеришу несмањени раст и отвореност за иновације. 

Пореске олакшице представљају значајан подстицај, са ослобођењем од пореза на зараде оснивача иновационих друштава током три године и другим бенефицијама за ново запошљавање и улагања. Србија је позната и по високо квалификованим инжењерима који подржавају развој ИТ сектора.

Посебно импресивно је то што се српски стартапови издвајају на глобалној сцени са великим успесима као што су аквизиција Нордеуса од компаније Take-Two Интерацтиве за 378.000.000 долара и значајне инвестиције у компаније Tenderly и Оргностиц. 

Локацијска предност такође игра важну улогу: Београд је епицентар стартап сцене, али и други градови попут Новог Сада, Суботице и Ниша нуде инспиративне просторе за рад и богат екосистем догађаја за повезивање и умрежавање. 

Са свим овим факторима у игри, Србија постаје све привлачнија дестинација за покретање нових бизниса и остварење предузетничких снова.