Супер Ел Нињо и глобални климатски поремећаји: Од суша и пожара до поплава – Шта очекује свет и како ће утицати на регион Балкана?

Актуелни подаци од почетка ове године указују на развој новог, потенцијално снажног Ел Ниња.

Температуре површине океана у источном и централном делу екваторијалног Пацифика и даље су испод просека – односно, још увек траје хладна, тзв. Ла Ниња фаза, која доминира од друге половине 2024. године.

Међутим, ове аномалије константно слабе од јануара 2026, и подаци сада потврђују колапс овог режима, врло вероватни убрзани прелаз ка „неутралном” стању, са индикацијама развоја снажног Ел Ниња до лета 2026. године.  

За праћење стања овог климатског система користи се специфичан регион у централном Пацифику, где се на основу температуре океана утврђује да ли се налазимо у топлој фази (Ел Нињо), хладној фази (Ла Ниња) или неутралном стању.

Најновија мерења указују на то да је хладна аномалија Ла Ниње тренутно на самом прагу неутралности.

Међутим, кључни индикатор снаге предстојећег Ел Ниња не налази се на самој површини, већ у дубљим слојевима океана. Од средине децембра 2025. године, примећен је развој снажног топлог базена испод површине Пацифика. Позитивне температурне аномалије на дубини од 100 до 250 метара почеле су да се шире ка истоку, потискујући хладне воде Ла Ниње у дубину.

Подаци прикупљени путем мреже сателита и тзв. океанских плутача потврђују да је источни део Пацифика, уз обале Јужне Америке, већ ушао у топлу фазу, док се централни део океана убрзано приближава том стању. По установљеном правилу, када се то деси, прогласиће се почетак Ел Ниња.

Пројекције водећих светских институција показују могућност развоја „супер Ел Ниња”

Сезонски модели водећих светских центара, укључујући Европски центар за средњорочне временске прогнозе (ECMWF) и америчка Национална администрација за океане и атмосферу (НОАА), показују изузетно висок консензус око даљег развоја догађаја.

Вероватноћа да ће Ел Нињо постати доминантан „мод” до августа 2026. године износи невероватних 98% према одређеним моделима.

Оно што највише брине стручњаке је потенцијал за развој „супер Ел Ниња”, стања у којем аномалија температуре у премашује 2°Ц током дужег периода.

Садашњи подаци указују да је вероватноћа да буде јак Ел Нињо 80%, а вероватноћа појаве супер Ел Ниња, попут оног из сезоне 1997/98. или 2015/16, износи између 22 и 33%.

Наиме, динамика транзиције у 2026. години показује сличности са екстремним годинама попут 1997. и 2015, када су забележени неки од најснажнијих Ел Нињо догађаја у историји модерних мерења.

Ипак, контекст 2026. године је другачији због већ повишених базних температура океана услед дуготрајних климатских промена.

Иако се прогнозе издате током пролећа суочавају са „баријером пролећне предвидљивости”, огромна количина топлотне енергије у дубини океана даје моделима већу сигурност у 2026. години него што је то уобичајено.

Сезонске прогнозе за предстојеће лето не указују на прохладне услове, већ на топло, па и врло вруће лето, које се, нажалост, вероватно неће значајно разликовати од претходне три године. Ел Нињо је фактор који може додатно појачати већ изражен тренд загревања, попут „шлага” на већ прилично црвеној торти.

Климатске промене и Ел Нињо

Визуал приказује одступања од преиндустријског просека температура на глобалном нивоу, од 1991. до 2025, са наглашеним годинама када су били изразито јаки Ел Нињо догађаји

Ел Нињо доноси екстремне услове у различите крајеве света

Ел Нињо, службено познат као „Ел Нињо – јужна осцилација” (ЕНСО), представља природни унутрашњи покретач међугодишњих климатских варијација, који је способан да измени глобалне температурне просеке и обрасце падавина на свим континентима.

У том контексту, Ел Нињо доноси екстреме уместо „нормалних” услова у различите крајеве света, и то тако да негде има превише кише и јаких олуја, а негде суша или јачих топлотних таласа.

У питању је природан климатски феномен који се јавља отприлике на сваких две до седам година.

Он настаје када ослабе, или чак привремено промене смер, пасатски ветрови дуж екватора, што доводи до тога да се топла површинска вода помера источније, ка централном и источном Пацифику. Због тога температура површине мора у тим областима постаје виша него у уобичајеним условима.

Ова промена резултат је сложених интеракција између океана и атмосфере, и иако механизам није потпуно разјашњен – да ли прво ослабе ветрови или промене у океану покрену процес? – последице су добро познате.

Од промена температуре воде на Пацифику до глобалног раста цена хране. Једна од кључних последица је померање зоне тропских падавина ка истоку.

Ово померање доводи до обилних киша и поплава у деловима Централне и Јужне Америке, док у западном Пацифику, тј. у Азији и Аустралији, често долази до суша. Као последица тога, суше у земљама попут Индонезије, Филипина и Индије доводе до смањених приноса пиринча и негативно утичу на пољопривреду.

С друге стране, у источном Пацифику, уз обале Чилеа и Перуа, у нормалним условима долази до израњања хладне, нутријентима богате воде из дубине, што ствара идеалне услове за развој рибе и интензиван риболов.

Међутим, током Ел Ниња, ова океанска циркулација се мења, па изостаје мешање хладне дубинске и топле површинске воде.

Због тога се смањује количина хранљивих материја у топлијој океанској води, па рибе мигрирају у дубље и хладније слојеве, или се њихов број значајно смањује. То доводи до пада риболова, не само на локалном нивоу већ и глобално, јер је пацифичка обала Чилеа и Перуа један од најбогатијих риболовних региона на свету.

Додатно, овај пад утиче и на глобалне цене хране, будући да се рибе попут инћуна у великој мери користе за производњу рибљег брашна, које је кључна компонента у исхрани узгојене рибе, али и живине и стоке.

Ел Нињо утиче и на Европу, па и на Србију – али тешко је направити прогнозе

Иако нам Америка и Азија делују далеко, Ел Нињо значајно утиче и на климу Европе.

Оно што нас највише занима јесте утицај на Србију, где овај феномен, у зависности од свог интензитета, најчешће појачава и доноси јаче топлотне таласе и летње суше.

С друге стране, садашње прогнозе Ел Ниња доприносе формирању поља ниског ваздушног притиска, израженог и по висини, у близини Велике Британије, што ствара услове за летњу нестабилност и појаву јаких олуја у нашем поднебљу.

Наравно, Ел Нињо није једини фактор, и целокупни рецепт је много сложенији, али у овом „моду” динамике атмосфере, ризик од јаких или чак суперћелијских олуја, сличних онима из 2023. године, постаје знатно већи.

Ради подсећања, баш управо током лета 2023. године је био почео претходни Ел Нињо, који је трајао нешто мање од годину дана.

Климу треба схватити као систем који има своје средње стање, али и природну варијабилност. Замислите то као гардеробер, у њему имамо одећу за различите прилике, за врућину, кишу или захлађење. Природно је да током лета очекујемо одређени опсег, а не увек исту температуру. Тако и Ел Нињо очекујемо, на сваких 2 до 7 година.

Међутим, у ери глобалног загревања, Ел Нињо више није „обичан” посетилац. Он сада делује као појачивач који постојеће екстреме чини још снажнијим.

Оно што нарочито брине климатологе јесте како ће се он понашати у новој измењеној клими. Питање је да ли ће остати у границама онога што памтимо или нас очекује „Ел Нињо на стероидима”.

Извор: Клима101