Цене горива остају исте и поред пада цене нафте: Очекује се нови скок дизела, права опасност тек долази - гориво у региону све скупље, ако Ормуз не проради уследиће цунами

Док се свет и даље тресе због рата на Блиском истоку, последице се већ јасно преливају на Балкан - и то тамо где грађани удар најбрже осете: на бензинским пумпама. Цене горива у Хрватској, Словенији, Црној Гори, Северној Македонији и Босни и Херцеговини последњих недеља крећу се под снажним притиском глобалног тржишта нафте, а заједнички именитељ свуда је исти: страх од поремећаја снабдевања и нестабилност око Ормуског мореуза, једног од најважнијих енергетских пролаза на свету. Реутерс наводи да је затварање Хормуза претходних недеља избацило из токова око 12 до 15 милиона барела дневно, односно до 15 одсто глобалне понуде, што је изазвало историјски скок цена нафте и горива, док је у среду, 8. априла, дошло до наглог пада цена нафте након најаве двонедељног примирја и условног отварања мореуза. Ипак, аналитичари упозоравају да геополитичка премија остаје и да тржиште и даље рачуна са озбиљним ризиком.

Најновији подаци показују да се цене у региону више не крећу равномерно. У Хрватској је бензин на датум 6. април био око 1,68 евра по литру, док је дизел стигао до око 1,88 евра. У Словенији је бензин био око 1,62 евра, а дизел око 1,81 евро по литру. У Црној Гори су од 7. априла све врсте горива поскупеле, па је Еуросупер 95 скочио на 1,59 евра, а евродизел на 1,78 евра. У Северној Македонији је и даље најнижи ниво међу упоређеним државама: ЕУРОСУПЕР БС-95 износи 1,35 евра, док је дизел око 1,59 евра по литру. У Босни и Херцеговини, према последњем ажурирању од 6. априла, бензин је око 2,84 КМ односно приближно 1,45 евра, док је дизел око 3,60 КМ, односно приближно 1,84 евра по литру.

Када се ове бројке ставе једна поред друге, види се врло јасна слика: најскупљи дизел тренутно је у Хрватској и Босни и Херцеговини, док је Северна Македонија и даље најјефтинија када је реч о бензину и међу најповољнијима за дизел. Црна Гора се убрзано приближава скупљим тржиштима, док је Словенија остала нешто испод хрватског нивоа, али и даље високо у односу на остатак региона. То значи да разлике међу државама више не зависе само од набавне цене сирове нафте, већ све више од тога колико која влада интервенише кроз акцизе, ПДВ, марже и административна ограничења.

Управо ту се види и највећа разлика у приступу. Хрватска је продужила контролу цена горива до 20. априла и наставила са смањеним акцизама и ограниченим малопродајним маржама како би ублажила удар глобалне нестабилности. Црна Гора такође отворено поручује да би цене без смањених акциза биле још знатно више. Северна Македонија је отишла најдаље у пореском растерећењу: уз нове цене, власти су задржале снижени ПДВ од 10 одсто и додатно смањиле акцизе, управо да би задржале најниже цене у региону. Другим речима, тамо где држава агресивније интервенише, удар на грађане је спорији и блажи - али ни то не може потпуно да неутралише глобални шок ако потраје.

Босна и Херцеговина је посебан случај, јер је тржиште фрагментисаније и мање заштићено јединственим државним мерама. Званични и медијски подаци већ недељама указују на појачане инспекције и контролу маржи у оба ентитета, док су покушаји да се грађанима помогне кроз смањење акциза остали блокирани. То практично значи да БиХ много директније осећа скокове са међународног тржишта, а управо зато су и осцилације на пумпама израженије и политички осетљивије.

Словенија се, с друге стране, нашла у незгодној позицији између релативно високих цена и проблема у снабдевању. Реутерс је још 22. марта известио да је та земља привремено ограничила куповину горива по возилу након што су поједине пумпе остале без залиха, што показује колико брзо паника и логистички проблеми могу да претворе тржишни шок у реалан проблем на терену. То је важно и за остатак региона, јер Балкан не реагује само на саму цену барела, већ и на понашање трговаца, транспортне токове и психологију потрошача. Чим тржиште процени да би снабдевање могло да буде отежано, расте и притисак на пумпе.

Суштина везе са Блиским истоком је једноставна, али брутална: ако Хормуз није безбедан, гориво у региону готово сигурно иде навише. Реутерс наводи да кроз тај мореуз пролази око 20 одсто светске нафте, а да је само претња његовим затварањем била довољна да Брент скочи до скоро 120 долара, док су поједине физичке испоруке сирове нафте достизале и нивое близу 150 долара по барелу. Истина, јутрос је дошло до наглог пада испод 100 долара након објаве о двонедељном примирју, али тај пад више личи на олакшање тржишта него на крај опасности. Чак и Реутерсови саговорници упозоравају да би "геополитичка премија" могла остати уграђена у цену и наредних недеља, па и месеци.

То је разлог због којег садашње цене у региону не треба посматрати као коначне, већ као пролазну слику тржишта које покушава да ухвати равнотежу. Ако се примирје одржи и проток кроз Хормуз заиста почне да се нормализује, притисак на пумпе у региону могао би постепено да ослаби. Али ако договор пукне, Балкан би могао да добије нови талас поскупљења, и то прво кроз дизел, јер он најбрже преноси шок на транспорт, логистику, пољопривреду и на крају цене робе у продавницама. Управо зато дизел данас није само питање за возаче, већ индикатор много ширег удара на целу економију.

За грађане Србије и региона то у преводу значи следеће: пумпа је постала директна продужена рука геополитике. Када на Блиском истоку севну ракете, последице се врло брзо прелију на резервоаре, превоз робе, цену хране и трошкове живота. Зато сада више није главно питање само где је гориво тренутно јефтиније, већ која држава има довољно фискалног простора да заштити грађане ако криза потраје. У овом тренутку Северна Македонија изгледа најотпорније по питању малопродајне цене, Хрватска и Црна Гора покушавају да амортизују удар административним мерама, Словенија балансира између цене и снабдевања, док је Босна и Херцеговина под највећим ризиком да волатилност са светског тржишта најдиректније погоди крајње купце.

Србија Данас/Ненад Ђукић