Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ТРАЖИТЕ БОЛОВАЊЕ У ДОБА КОРОНЕ - ЕВО КОЛИКА ВАМ ПЛАТА СЛЕДУЈЕ! Законски МИНИМУМ, а све зависи од ЈЕДНОГ фактора!

16.09.2021. 12:48
Пише:
Србија Данас
Koronavirus
Коронавирус / Извор: Shutterstock

Ево на коме је одлука

Корона бројке поново расту и све је чешће питање колика нам следује плата током ковид боловања, те да ли је ово питање одређено прописом или је све на послодавцу.

РАДИ СЕ НА ВИШЕ ОД 100 ЛОКАЦИЈА: Завршено 35 одсто Моравског коридора, првог дигиталног ауто-пута у Србији

РАДИ СЕ НА ВИШЕ ОД 100 ЛОКАЦИЈА: Завршено 35 одсто Моравског коридора, првог дигиталног ауто-пута у Србији

ПРОМЕЊЕН "СЕМАФОР СИСТЕМ": Ево колико заражених одељење сада може да има да би се прешло на онлајн наставу

ПРОМЕЊЕН "СЕМАФОР СИСТЕМ": Ево колико заражених одељење сада може да има да би се прешло на онлајн наставу

НИСУ НАМ СВИ ЗАТВОРИЛИ ВРАТА: У ових 13 држава ЕУ грађани Србије могу да путују под одређеним условима

НИСУ НАМ СВИ ЗАТВОРИЛИ ВРАТА: У ових 13 држава ЕУ грађани Србије могу да путују под одређеним условима

У најкраћем, одговор је следећи - одлука о висини плате је на послодавцу, а препорука државе је да се запосленима на боловању исплаћује 100 одсто зараде.

Досадашња пракса, показује, наиме, велику разлику у јавном и привтаном сектору, али и међу приватницима, када је у питању њихово "поимање" боловања током короне. Посматрајући јавни сектор готово сви - фирме, институције, локалне самоуправе, фондови и агенције - запосленима су боловање покривали у целости, што значи да су им за 15 или више дана одсуства сразмерно исплаћивали целу зараду. Њима је, практично, боловање било плаћено 100 одсто.

С друге стране, у приватном сектору, пракса се током свих претходних месеци, али и у моментима када су корона бројке биле у "пику", разликовала и од јавног сектора, али и од фирме до фирме. Тако смо имали ситуацију да је велики број послодаваца смањивао плату током боловања због короне за 35 одсто. Истовремено је било и оних који зараду нису смањивали и који су то правило примењивали на све запослене. Интересантно је да је било и послодаваца који су о томе одлучивали посебно за сваког радника.

Боловање је, иначе, регулисано Законом о здравственој заштити, а када је у питању корона и Законом о заштити становништва од заразних болести. Што се тиче короне постоји и препорука Владе да се запосленима који су на боловању због короне исплаћује цела плата. Ова препорука је донета у априлу прошле године и није временски ограничена.

koronavirus
коронавирус / Извор: Профимедиа

Тада је Влада препоручила послодавцима да промене своја акта, а како би запосленима који привремено одсуствују са рада због ковида, мера изолације или самоизолације, била исплаћивана цела зарада.

- Закључак Владе којим је регулисана ова препорука је формално и даље на снази, али то је само препорука и не представља и обавезу за послодавца. Послодавци који желе да запосленима надокнађују 100 одсто накнаду зараде за боловање у случају ковида, потребно је да то пропишу општим актом код послодавца - правилником о раду, колективним уговором код послодавца или уговором о раду", објаснила је за "Блиц Бизнис" адвокат Ксенија Иветић Марловић, стручњак за радно право.

У противном, како је додала, за боловање узроковано ковидом плаћа се најмање 65 одсто просечне зараде у претходних 12 месеци пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад, с тим да не може бити нижа од минималне зараде.

Према речима Небојше Атанацковића из Уније послодаваца Србије, исплата пуне зараде услед боловања због короне није нигде званично обавезујућа, али је послодавцу дата та могућност.

"То је мање - више остављено послодавцу, али он има дату ту могућност. Зависи то и од односа послодавца и запосленог и културе понашања у конкретној фирми", каже Атанацковић.

Иначе, одсуство са рада се доказује извештајем лекара о привременој спречености за рад али може и решењем санитарног инспектора, органа надлежног за контролу прелажења државне границе, царинског органа, изводом из евиденције Министарства унутрашњих послова...