У четири општине у Србији 501 напуштена државна парцела

Панорама поплављене њиве / Извор: Профимедиа

Све пољопривредне парцеле у Србији на којима се заиста обавља пољопривредна производња биће до 2023. евидентиране, што ће бити основ за добијање државних субвенција

На подручју Александровца, Алексинца, Беочина и Смедерева налази се 501 напуштена парцела, утврдила је Управа за пољопривредно земљиште.

Теренском провером фактичког стања, која је подразумевала фотографисање и видео записе, обухваћене су 1.484 парцеле у ове четири јединице локалне самоуправе (ЈЛС), а 501 парцела је напуштена док се 983 користи на терену.

У Александровцу је од 124 контролисане парцеле, 48 напуштено, а површина овог земљишта које се не користи износи нешто више од 37 хектара. Када је реч о Алексинцу, проверене су 323 парцеле (231,79 хектара) и утврђено је да се на том подручју налазе 64 парцеле које нико не користи.

Село у којем НЕМА НЕЗАПОСЛЕНИХ, расте број младих који у њему живе, требају им радници!

ПРИЧА ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ: Он је продужена рука сељака, његово ДИГИТАЛНО СЕЛО олакшало продају производа!

Злато и сребро поскупели, још једна последица смрти најмоћнијег иранског генерала

У Беочину, од 184 проверене парцеле, 153 их је напуштено. Највише контрола на терену, у склопу пројекта 2Идентификација напуштеног земљишта у државној својини", урађено је у Смедереву (853 парцеле које покривају више од 658 хектара земљишта), а 234 парцеле су напуштене (њихова површина је 186,04 хектара).

Детаљан списак парцела за које је утвђено да су напуштене биће објављен до 10. јануара, наводи се на страници Управе за пољопривредно земљиште Министарства пољопривреде. Циљ програма је, између осталог, да се утврди ко стварно користи пољопривредно земљиште, а како би се субвенције државе праведније користиле.

Све пољопривредне парцеле у Србији на којима се заиста обавља пољопривредна производња биће, иначе, до 2023. године евидентиране, што ће бити основ за добијање државних субвенција.

Држава пољопривредницима већ одобрава подстицаје на основу површине земљишта коју имају у власништву, односно закупу, а која је уписана у катастру и на којој пољопривредници имају засађене културе.

Међутим, у пракси се показало да само на једном делу те површине, уствари, обављају производњу, па су на тај начин добијали новац и за део земљишта на којем нису засејали пшеницу, кукуруз, детелину...

ТУРИСТИЧКЕ ВАУЧЕРЕ ПРИМАЋЕ 43 УГОСТИТЕЉА: На листи највише објеката из Сокобање и са Златибора