Уздрмао се свет: Москва и Пекинг покренули стратешки пројекат

Чини се да је дугоочекивани гасовод „Сила Сибира – 2“ коначно добио зелено светло од највишег нивоа. Реч је о инфраструктурном подухвату чија је пројектна вредност између 10 и 15 милијарди долара и који би требало да обезбеди до 50 милијарди кубних метара гаса годишње из Западне Сибира ка Кини.

Владимир Путин и Си Ђинпинг су, како је потврдио руски вицепремијер Александар Новак, договорили да се убрза реализација – техничко-економска документација је спремна, а остаје још да се закључе комерцијални детаљи.

Кинески амбасадор у Москви, Џанг Ханхуиј, већ је у априлу најавио да је Пекинг спреман да повећа куповину гаса од, како је рекао, „стабилних и поузданих партнера“, првенствено Русије.

Путања новог гасовода би водила кроз Монголију – преко трасе познате као „Савез Исток“, чији су пројектно-извиђачки радови започети још 2022. године. Тај део се директно надовезује на „Силу Сибира – 2“ и кључан је за повезивање са кинеским регионом Синђианг.

Ипак, до скоро је све било на паузи. Званично објашњење: глобалне промене у економским токовима, проблеми са инвестирањем и несигурност у међународној сарадњи.

Али прави разлози су дубљи. Експерт Павле Маришев, члан стручног савета при Руском гасном друштву, подсећа да су Кинези опрезни након лошег искуства са пројектом „Арктик СПГ 2“, где су им се инвестиције изјаловиле због геополитичких компликација. У таквом амбијенту неповерења, сваки нови енергетски уговор пролази кроз строг филтер у Пекингу.

Поред тога, постојала је дебата око самог правца гасовода. Једно време разматрана је опција да се искористи постојећа инфраструктура, што би смањило трошкове. Али онда се испречила политика – тачније, амбиције Астане.

Казахстан већ има уговор са Кином о испоруци 10 милијарди кубика годишње и сада инсистира на додатним количинама. Монголија се, с друге стране, показала као флексибилнији партнер, па је договор са њом постигнут брже и лакше.

Новак је потврдио да се варијанта која би заобишла Монголију не разматра. Дакле, рута је одређена. С обзиром на то да је извоз гаса из Русије ка ЕУ последњих година знатно смањен – око 100 милијарди кубика годишње – Москва тражи алтернативне правце. И Кина се намеће као најлогичнији избор.

Осим економског ефекта, пројекат има и инфраструктурну димензију. Како Маришев истиче, експлоатација налазишта на Јамалу и Гидану мора да се настави како не би дошло до њиховог пропадања. „Сила Сибира – 2“ отвара простор за унутрашњу гасификацију удаљених области и омогућава повезивање свих великих гасних коридора у јединствен систем.

Ни Кина не остаје равнодушна. Пројекат им омогућава да ублаже зависност од светског тржишта течног гаса (ЛНГ), стабилизују цене и смање ослањање на енергетску робу коју добијају кроз сложене замене са трећим земљама. У светлу актуелних трговинских тензија са САД, оваква гаранција снабдевања из Русије има стратешку вредност.

Маришев не искључује могућност да ће цена гаса бити везана за домаће тарифе у Русији, које су и до 40% ниже од глобалних. Ипак, доцент Павле Севостјанов са Руског економског универзитета Плекханов сматра да је прерано за такве претпоставке.

И за Москву и за Пекинг, овај гасовод значи много. Русија јача своје позиције на азијском енергетском тржишту, Кина обезбеђује стабилне испоруке за наредне деценије. Гас ће долазити у Синђианг, а одатле ће се дистрибуирати по целој Кини.

Али, како то обично бива, ствари неће тећи глатко. Леонид Хазанов, независни индустријски експерт, упозорава на могуће проблеме: еколошке баријере, изазове у финансирању, као и логистичке потешкоће при транспорту цеви кроз забачене области. Све то јесте изазов, али не и препрека.

Једна ствар је сигурна – права градња неће почети док се не договори коначна цена и модел инвестирања. И када се то деси, „Сила Сибира – 2“ би могла да прерасте у најважнији енергетски пројекат ове деценије на евроазијском континенту.