ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ: Раст камата на кредите за њих је ДОБРА вест - штедња у динарима се ИСПЛАТИЛА
Подизање референтних каматних стопа несумњиво је лоша вест за све кредитно задужене грађане, јер свако ово повећање аутоматски подиже и камате на кредите. Али са друге стране одлична за оне који у овом моменту у банци имају уштеђевину, јер се истовремено подижу и те камате.
Подаци Народне банке Србије показују да је камата за динарску штедњу са 1,38 одсто скочила на 3,13 одсто крајем августа, што указује да се данас највише исплати штедети у домаћој валути.
Актуелно заоштравање монетарних услова које спроводе и Европска централна банка и Народна банка Србије, као и последичан раст каматних стопа на све финансијске производе, па и на штедњу, свакако доприноси већој атрактивности штедње и њеном расту, потврдили су из Народне банке Србије.
Посматрано од априла 2022. године, када је Народна банка Србије започела повећање референтне каматне стопе, просечна пондерисана каматна стопа на новоположену штедњу у динарима повећана је за 1,38 одсто на 3,13 одсто крајем августа.
У ОВОМ ПОСЛУ МОЖЕТЕ ДА ЗАРАДИТЕ ДВЕ ПРОСЕЧНЕ СРПСКЕ ПЛАТЕ! Кључна је препорука, а цена сата скочила ДУПЛО
НОВЕ ЦЕНЕ У ПРОДАВНИЦАМА: Талас поскупљења - ево шта треба да знате
КАКО СЕ ПРИЈАВИТИ ЗА ДРЖАВНУ ПОМОЋ ОД 5.000 ДИНАРА: Процедура је брза и лака, ово су сви детаљи
Према подацима НБС, каматне стопе на штедњу у еврима су ниже, крајем августа су износиле 1,62 одсто, али ипак бележе повећање и то за 0,73 одсто у истом периоду. Чињеница је да је на овај раст утицало повећање основне каматне стопе Европске централне банке.
- Посматрано са становишта инфлације, раст каматних стопа, кроз успоравање инфлације, доприноси очувању макроекономске стабилности, очувању реалних приноса, као и реалних доходака привреде и становништва, а самим тим и пословног и потрошачког поверења, што такође иде у прилог расту штедње" - кажу из НБС.
Веће камате на штедњу у динарима
Иако је међу грађанима популарнија штедња у девизама и страној валути, подаци показују да је данас, при затезању монетарне политике и повећању каматних стопа централних банака, штедња у домаћој валути знатно исплативија. То потврђују и подаци НБС у последњој спроведеној анализи.
- Каматне стопе на динарску штедњу су више у поређењу са девизном штедњом, што доприноси њеној већој атрактивности. У прилог томе сведоче и резултати последње редовне полугодишње анализе Народне банке Србије о исплативости динарске штедње и штедње у еврима за период од јуна 2012. до јуна 2022. године, која је објављена у августу 2022. године и која је потврдила да је, као и до сада, исплативије штедети у домаћој валути, без обзира на временски оквир штедње, и у дугом, и у кратком року - кажу из НБС.
Колико ће штедња бити исплативија у тренутку када кредититна задуженост баш и није, то ће се разликовати од банке до банке сматрају стручњаци, и тврде да је неминовно да ће се банке сада утркивати како привући капитал за депозит, а ово ће бити добар начин.
- Камате на штедњу ће такође расти али не тако брзо као што је то случај са каматама на кредите. Да би привукле капитал за депозит, банке ће морати сада да понуде мало веће каматне стопе на штедњу. Ту ће сада бити конкуренција између банака, колико ће ко платити, и ја очекујем да ће оне у наредном периоду већ изаћи са понудама - каже др Исмаил Мусабеговић, професор Београдске банкарске академије.
Саговорник објашњава да ово повећање сигурно неће бити велико али истиче да ће сигурно бити боље од онога што је било до сада.
- Не мислим да ће бити неко велико повећање али боље је и то него што је било 0 или 0,5 одсто и у зависности од банке до банке то се кретало до 1 одсто. Ту постоји и разлика у динарској и девизној штедњи - каже професор.
У Швајцарској штедњу плаћају грађани
Када је у питању камата на штедњу, подаци показују да Србија у овом погледу не прати у потпуности европске трендове. Подаци показују да је камата у Швајцарској већ неко време у минусу, па уместо да на штедњи зараде, грађани морају да плате банци ако желе новац да дају на штедњу.
- У Швајцарској је камата на штедњу и даље у минусу јер је швајцарски франак као злато, чим је нека криза, грађани навале да га купују и чувају. Зато земља сада мора да се брани од јачања франка, и они који желе да их чувају морају за то да плате банци - каже професор Мусабеговић.
Оваква ситуација била је у целој Европској унији до јула, тврди професор Мусабеговић, када је промењана референтна каматна стопа ЕЦБ.