Више врућине, више климе, више струје: Хоће ли енергетски систем Србије издржати?

Али прошло лето није било рекордно у Србији само у измереним температурама, већ и у летњој потрошњи електричне енергије. Топлотни таласи не тестирају само утицај високе температуре на наш организам, већ у изразитој мери тестирају наш електроенергетски систем, пише портал Клима 101.

Кривци пораста потрошње електричне енергије током летњих врућина су пре свега клима уређаји и други расхладни системи, чија потрошња током лета расте како у домаћинствима, тако и у индустрији, а посебно у данима када температура достиже чак 40 °Ц.

Хлађење у летњим месецима у Србији више није луксуз, као што је то било некада давно када лета нису била овако врела, већ је постало незаобилазна потреба. Хлађење спречава разне негативне последице врућина и омогућава лични комфор, да човек у расхлађеним просторијама несматано функционише и обавља своје послове.

Како клима уређаји и остали расхладни системи постају дословно неопходни за "преживљавање" у врелим летњим месецима, тако можемо запазити и растући тренд домаћинстава која поседују клима уређаје.

Сада имамо два периода „пикова” потрошње електричне енергије: зиму и лето

Последњих година, током јула и августа у Србији често се бележе температуре више од 35 степени, нарочито у већим градовима. Током таквих дана, велики број домаћинстава и компанија, као и индустрија, користе клима уређаје, што значајно повећава вршну потрошњу струје. Сасвим је очекивано видети драстичне промене у укупној потрошњи електричне енергије.

Према подацима Електропривреде Србије, током тог екстремног месеца јула 2024. године, просечна дневна потрошња је износила око 125 гигават-часова (GWh), а вршна потрошња у периоду од 18х до 21х преко 7 GW. То је око 30% до 40% више од просека током пролећа.

Иако је зими укупна потрошња већа због грејања, вршни летњи "пикови" могу да достижу или премашују зимске. Прегледом вршне потрошње по сату током 2024. године, јасно се види да се лети дешавају пикови потрошње управо онда када трају топлотни таласи.

Иако су они још увек мањи од зимских максимума, извесно је да ће разлика између њих у будућности бити све мања.

Ова промена је посебно важна зато што је у Србији, а и широм Европе и света, лето некада било традиционално доба ниске потрошње електричне енергије. Климатске промене праћене топлотним таласима којима сведочимо су ту традицију нарушиле и значајно је измениле.

Раније је зиму пратила висока потрошња електричне енергије, што је било и сасвим оправдано из разлога грејања на стују, веће употребе осветљења, као и индустријских потрошача са производњом у пуном погону. Пролеће и јесен су важили за годишња доба са умереном потрошњом електричне енергије. Лета су важила за годишње доба са ниском потрошњом електричне енергије, па чак је и индустрија мање радила у току летњег периода због сезона годишњих одмора.

Ова традиционална слика се у Србији увелико мења, а у неким медитеранским земљама је преокренута. У земљама као што су Грчка, Шпанија и Италија највећа потрошња електричне енергије је већ годинама лети, а не зими. Изгледа да је и наш регион све ближи томе.

Потрошња клима уређаја нагло скаче за сваки степен преко 30 °Ц

Клима уређај интензивније ради што је разлика између унутрашње и спољашње температуре већа, и самим тим троши знатно више електричне енергије. Због тога се и препоручује подешавање клима уређаја на температуре од  23-24°Ц, јер сваки степен испод тога троши чак 5% више електричне енергије.

Спроведене су студије које показују како потрошња не расте линеарно са температуром. Када су температуре до 28-30 °Ц, потрошња клима уређаја остаје ниска и условно речено стабилна; међутим, када температура пређе тај праг, потрошња електричне енергије нагло скаче.

Да ли је соларна енергија решење за повећану летњу потрошњу?

Пошто је лето некада важило за годишње доба са ниском потрошњом електричне енергије, некада је Електропривреда Србије користила лето за ремонт својих постројења, јер није било великог оптерећења и потрошње електричне енергије.

Данас се ремонти морају пажљивије темпирати – више немамо један вршни период (зиму), сада их имамо два. Планирање и управљање потрошњом, балансирање електреенергетског система и обезбеђивање резерве је кључно, више него икада.

Истовремено, стиче се утисак да ми "бацамо" огроман соларни потенцијал који имамо, јер Србија има занемарљиве соларне капацитете и не користи сунчеву енергију – а Сунца у току летњих топлотних таласа има у изобиљу.

Летње топло време је свакако прави тренутак за коришћење соларног потенцијала и производњу соларне енергије: соларна енергија је највише доступна управо онда када трају сезонски „пикови” потрошње.

Међутим, оно о чему још треба водити рачуна је о дневним пиковима. У вечерњим сатима, када Сунце зађе, а клима уређаји и даље раде, уз уопште повећану потрошњу домаћинстава, електроенергетски систем мора имати резерве. Потребна су флексибилна, чиста решења, као што су батерије и управљање потрошњом, да се покрије вечерњи период када производња из солара опада, а потрошња је и даље велика.

Тренутно, Србија зависи од термоелектрана, али и од увоза електричне енергије за покривање вршних оптерећења током лета. Заправо, ми већ уживамо бенефите од соларне енергије лети, јер је у великој мери користимо – само што су електричну енергију не производе наше соларне електране, већ оне из чијих земаља увозимо електричну енергију.

Соларни потенцијал Србије

Србија има већи соларни потенцијал од многих европских земаља које су далеко даље стигле у инсталирању соларних капацитета.

По актуелним истраживањима, укупна инсталисана снага фотонапонских система које је могуће инсталирати на кровове стамбених објеката у Србији је нешто мања од 7 гигавата (6,917 GW).

Инсталирани соларни капацитети у Србији су до средине 2025 премашили 200 MW, одосно 0,2 GW. Ако упоредимо ове две цифре, као и планираних 18,5 гигавата, колико је званично процењено да је потребно инсталиратили фофотнапонских система до 2050. године како бисмо напустили угаљ и успешно спровели енергетску транзицију, видимо да динамика којом идемо ка оствариварњу ових циљева није добра.

Извор: Euronews