Замислите да радите 4 ДАНА У НЕДЕЉИ? Апел из Давоса о којем свет не престаје ДА ПРИЧА
Економиста и историчар Рутгер Брегман, аутор књиге Утопија за реалисте, сагласан је са Грантом и објашњава да краћа радна недеља заправо није толико радикална
Краће радно време имало би низ погодности за раднике и послодавце, а свет би требало да прихвати четвородневну радну недељу.
То су поручили психолог Адам Грант и економиста и историчар Рутгер Брегман на Светском економском форуму у Давосу.
- Мислим да имамо неке добре експерименте који показују да ако смањите радно време, људи боље и ефикасније усмеравају своју пажњу, па ураде исто колико и за дуже радно време, а то често буде квалитетније и креативније. Такође су и лојалнији организацијама које су спремне да им дају флексибилност како би бринули о свом животу изван посла - рекао је Адам Грант, психолог са Вортон школе Универзитета у Пенсилванији.
Економиста и историчар Рутгер Брегман, аутор књиге Утопија за реалисте, сагласан је са Грантом и објашњава да краћа радна недеља заправо није толико радикална.
- Деценијама, најзначајнији економисти, филозофи, социолози, веровали су, све до 1970-их, да ћемо све мање радити. У двадесетим и тридесетим годинама прошлог века постојали су велики капиталистички предузетници који су открили да, ако скратите радну недељу, запослени постану продуктивнији. Хенри Форд је, на пример, открио да, ако промени радну недељу са 60 сати на 40 сати, запослени би постали продуктивнији, јер нису били толико уморни у своје слободно време - рекао је Брегман.
Ова становиште подржано је од стране академског истраживања. Вишеструке студије подржавају став да би краћа радна недеља учинила људе срећнијим и продуктивнијим, док подаци ОЕЦД-а показују да земље са културом дугог радног времена често имају лош резултат за продуктивност и БДП по сату рада.
У међувремену, једна компанија на Новом Зеланду, која је прошле године осудила четвородневну радну седмицу, предомислила се и потврдила да ће усвојити меру на трајној основи.
Академици који су проучавали студију пријавили су нижи ниво стреса, већи ниво задовољства послом и бољи осећај равнотеже између посла и живота. Они кажу и да су радници били 20 одсто продуктивнији.
