ЗАШТО НАМ СЕ ВИШЕ ИСПЛАТИ ДА УВОЗИМО КРОМПИР? Смањене површине под овим поврћем у Србији
Из године у годину површине под кромпиром се у Србији смањују.
Не баш тако давно кромпир смо гајили на површини од стотину хиљада хектара, а данас само на једној трећини. Принос је 20 до 30 тона по хектару, док је у Европској унији 70 тона по хектару.
Само на подручју Моравичког округа кромпир је овог пролећа засејан на око 3.600 хектара, реч је о најзначајнијим површинама у Србији. Ова година је према речима произвођача донела рекордне приносе и одличан квалитет, једини проблем је у цени.
ЖУПСКЕ ВИНОГРАДЕ ОВА ГОДИНА НИЈЕ МАЗИЛА: Нпао их град и тукла пламењача, а да ли је онлајн берза спас?
Америчке федералне резерве: ЕКОНОМСКИ ОПОРАВАК ЈЕ ЈОШ УВЕК ДАЛЕКО
СРБИЈА ВАПИ ЗА ОВИМ ЗАНИМАЊИМА! Највише потребне особе са средњом школом - чекају их високе плате
- Откупна цена је неких десет динара по килограму на велико, ове године је био добар принос, продавамо га на пијацама у Београду и остало што не можемо продаћемо прекупцима на велико - каже Жељко Каранац произвођач из Врнчана.
Миодраг Каранац Председник МЗ Врнчани прича да цена није задовољавајућа, механизација је мало застарела, људи не могу да продају кромпир по одговарајућој цени и не могу да обнове своју механизацију.
- Немамо организован откуп то је проблем за произвођаче овога краја - додаје Миодраг.
Из сличних разлога значајно су смањене површине под засадима кромпира и на подручју пет општина Средњег Баната.
- Можемо да кажемо стотину хектара у региону Средњег Баната,очекује се просечан род од тридесет тона по хектару и квалитет кромпира ће бити задовољавајући - истиче Драган Марковић, PSS Зрењанин.
И то нису једини разлози смањења површина под кромпиром.
- Да, увоз обара домаћи као што сам рекла, више се исплати да се продаје увозни него наш домаћи и при том бих нагласила да око 80.000 тона годишње пропадне због неусловног складиштења у Србији, а Србија одваја око три милиона евра за увоз семенског кромпира - напомиње Јелена Дробњак из Привредне коморе Војводине.
Узимајући у обзир чињеницу да су током последњих година благе зиме и топла пролећа, квалитетно складиштење кромпира за продају у пролећним месецима постаје тежак задатак за произвођача и из тог разлога неопходно је да се произвођачи охрабре да инвестирају у модерне системе складиштења и подрже кроз систем субвенција Министарства пољопривреде како би се што пре зауставило даље смањење производних површина и умањила зависност од увоза кромпира.